Trik s peškirom od nekoliko minuta spušta krvni pritisak

Neuronaučnica Dženet Pits tvrdi da jednostavna vežba s običnim peškirom može pomoći u snižavanju krvnog pritiska, a za nju je potrebno svega nekoliko minuta nekoliko puta nedeljno.

Iako je vežba kratka i jednostavna, Pits tvrdi da može smanjiti sistolni krvni pritisak za oko sedam mmHg.

"Stisak peškira može sniziti visok krvni pritisak za sedam jedinica", objasnila je. "Reč je o izometrijskom stisku šake, jednoj od najbolje istraženih vežbi za krvni pritisak koje poznajem. Vežba se sastoji od dva minuta stiskanja i minuta odmora, u četiri serije, tri puta nedeljno. To je sve."

"Možete koristiti spravu za jačanje stiska, umotani peškir ili čak lopticu protiv stresa. Stisnite dovoljno snažno da osetite napor, zatim se odmorite i ponovite. Nije potrebna teretana ni posebna oprema koju već nemate kod kuće. Kardio vežbe nisu nužne", dodala je.

Pits kaže da i sama praktikuje ovu metodu.

"I sama ovo radim jer ozbiljno shvatam svoju porodičnu istoriju problema s krvnim pritiskom. Ako pazite na pritisak, ovu vežbu vredi dodati u rutinu, ali uvek kao dodatak terapiji koju vam je propisao lekar, a nikako kao zamenu."

Prema uputstvima portala UK Meds, potrebno je čvrsto smotati peškir do debljine koja je prijatna za držanje u dlanu. Zatim ga treba stisnuti s otprilike 30 ossto maksimalne snage i držati dva minuta. Nakon toga sledi minut odmora pre promene ruke, prenosi Index.hr.

Postupak se ponavlja još tri puta, a vežba se izvodi tri dana u sedmici. Ovakve izometrijske vežbe, koje uključuju napinjanje mišića bez pokreta zgloba, povezane su s kratkotrajnim snižavanjem krvnog pritiska nakon opuštanja mišića. Istraživanja su pokazala da mogu imati učinak posebno kod osoba s povišenim krvnim pritiskom.

Visoki krvni pritisak ili hipertenzija čest je zdravstveni problem koji često prolazi bez jasnih simptoma, zbog čega ga mnogi ljudi ne primete. Kod nekih osoba se mogu pojaviti glavobolja, bol u grudima ili zamućen vid, a u slučaju takvih simptoma potrebno je potražiti lekarsku pomoć.

Rizik od hipertenzije raste s godinama, a veći je i kod osoba koje u porodici imaju slučajeve povišenog pritiska. Na razvoj bolesti mogu uticati i ishrana s velikim unosom soli, prekomerna telesna težina, pušenje, veći unos alkohola i dugotrajan stres.

Dugotrajno povišen pritisak dodatno opterećuje krvne sudove, srce i druge organe poput mozga, bubrega i očiju. Ako se ne kontroliše, može povećati rizik od bolesti srca, srčanog i moždanog udara, zatajenja srca, bolesti bubrega i drugih komplikacija.

Uz redovnu fizičku aktivnost, uravnoteženu ishranu i održavanje zdrave telesne težine, u prevenciji hipertenzije važni su i smanjenje unosa soli, prestanak pušenja i umeren unos alkohola i kofeina.

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare