Više biljne hrane i ribe za bolje zdravlje

Moć biljne hrane vezuje se za sadržaj vitamina i minerala kao neophodnih sastojaka za rast, razvoj i funkcionisanje organizma. Međutim, novija istraživanja izdvajaju i ne tako poznate hemijske supstance za koje je dokazano da zaštitno deluju na zdravlje ljudi. To su fitohemikalije ili fitonutrijenti, koji su u namirnicama biljnog porekla prisutni u malim količinama, ali u odgovarajućim dozama pozitivno deluju na zdravlje ljudi.

Nama najpoznatiji su karoteni koji su po biohemiji najjači biološki antioksidansi. Lako se prepoznaju jer se kao biljni pigmenti nalaze u žuto-narandžasto obojenom voću i povrću, kao i zelenom lisnatom povrću.

U prirodi se nalazi više od 700 karotenoida, dok je samo njih 50 ljudski organizam sposoban da koristi. Tih 50 karotenoida imaju veliku ulogu u zaštiti tkiva i ćelija od štetnog delovanja slobodnnh radikala i slobodnog kiseonika (antioksidantno dejstvo) koji su jedni od glavnih uzroka nastanka tumora. Kao dodatak antioksidantnim svojstvima jeste i sposobnost da povećavaju imunološke sposobnosti organizma.

Dvostruka odbrana

Beta-karoten je jedan od najvažnijih karotena u ishrani. Zbog svoje provitaminske aktivnosti, glavni je izvor vitamina A u ishrani. Njegova efikasnost u uklanjanju slobodnog kiseonika i eliminisanju slobodnih radikala obezbeđuje dvostruku antioksidantnu odbranu ljudskog organizma. Vrste slobodnog kiseonika povezane su sa razvojem mnogih bolesti kao što su ishemijska srčana oboljenja, razne vrste tumora, katarakta...te se zaštitno dejstvo beta-karotena vezuje za ova oboljenja.

Likopen se vrlo dobro apsorbuje u ljudskom organizmu, a termičkom obradom, uz dodatak masnoće, prevodi se u oblik koji organizam gotovo 100% usvaja. Analizom razne hrane, kao i metoda termičke obrade, došlo se do zaključka da je za razlaganje likopena neophodno prisustvo masne komponente, te je likopen najkorisniji u paradajz supi, kečapu, pireu od paradajza i pici. Preporučuje se da se umaci od paradajza ili supa spravljaju na bazi maslinovog ulja i da se ukuvaju do što tamnije crvene boje koja nam je jasan znak da se količina likopena povećava.

Likopen vezuje i slobodan kiseonik, efikasnije od ostalih karotenoida, te ima i antikancerogena svojstva. Američki istraživači preporučuju paradajz hranu najmanje 10 puta nedeljno, jer je primećeno da je tada rizik od tumora prostate niži za oko 45%. Primećena je smanjena stopa tumora na organima za varenje ukoliko je paradajz prisutan u ishrani. Kod žena postoje indicije da likopen sprečava početnu fazu tumora grlića materice i da štiti od nastanka tumora dojke.

Riba je nezamenljiva

Najbolji izvori omega-3 masnih kiselina u ishrani su sojino i laneno ulje i masti riba posebno riba severnih mora - lososa, bakalara i skuše. Preporučuje se najmanje 2 obroka sedmično, od čega bi jedan bio masna riba. Riblje ulje, dobijeno iz jetre riba, dobar je izvor vitamina A i B ali ne sadrži značajne količine omega-3 masnih kiselina kao što sadrži meso riba.

Deficit masnih kiselina iskoristila je farmakološka industrija za proizvodnju dijetalnih kapsula sa ribljim uljem u kojima su funkcionalne komponente omega-3 masne kiseline. Međutim, njihova efikasnost u smanjenju rizika od kardiovaskularnih oboljenja je 3-5 puta manja u poređenju sa prirodnim izvorima.

Svakako da je najstarija funkcionalna namirnica maslinovo ulje. Dugotrajan unos oleinske kiseline, koja je glavni sastojak maslinovog ulja, znatno snižava nivo holesterola. Za oleinsku kiselinu je utvrđeno da smanjuje i viskoznost krvne plazme i pomaže u prevenciji tromboze.

Sve navedene dobrobiti za zdravlje upućuju da u jelovnicima treba da bude voća i povrća,ribe,maslinovog ulja, soje i integralnih žitarica. Iako nam stečene navike, utemeljene na našoj tradicionalnoj kuhinji ne ostavljaju mnogo prostora, zbog zdravlja vredi prihvatiti ove savete.