Kako da trošite manje goriva

Fabrička obećanja "okačite mačku o rep"

Kod većine vozača tek kupljenih automobila, frustracija nastaje onog trenutka kada utvrde da im je prosečna potrošnja osetno veća od one fabrički deklarisane. Pored toga, često se događa da baš vaš prvi komšija sa istim automobilom postiže manju potrošnju, a onda se po pravilu nameće pitanje - da li je moj auto u potpunosti ispravan?

Fabrika deklariše prosečnu potrošnju za gradske uslove vožnje, za otvoreni put, i njihov prosek. Fabrika uvek ističe u prvi plan onu najnižu potrošnju koju je moguće ostvariti sa pojedinim modelom u idelanim uslovima, što znači mere potrošnja goriva kada je spoljna temperaturu između deset i dvadeset stepeni celzijusa.

Nikad se ne uzimaju veliki, zakrčeni gradovi za testiranje potrošnje goriva u gradu. Prilikom vožnje u gradskim uslovima, fabrički test vozači nikada ne prelaze 50 km/h, a da li vi vozite brže od 50 km/h? Kod testiranje potrošnje na otvorenom putu, test vozači se trude da što je moguće duže voze konstantnom brzinom, dakle trude se da ne menaju ritam, brzinu vožnje, da li i vi tako vozite?

U realnim uslovima vožnje jako je teško postići onu potrošnju koju fabrika obećava. U proseku, ona je veća za oko jedan litar goriva kod dizelaša, i jako često za skoro dva litra goriva kod benzinskih motora, posebno ako se radi o potrošnji u gradskim uslovima vožnje.

Ne oslanjajte se previše na putni računar, jer on ne daje precizine podatke o potrošnji, nekad pokazuje čak za jedan litar nižu potrošnju, a sve kako bi vlasnici bili zadovoljniji sa kupljenim automobilom.

Vozite relativno brzo, a štedljivo!

Mnogi vozači su uvereni da će sporijom vožnjom uštedeti znatne količine goriva, ali rezultati često nisu zadovoljavajući. Na primer, ako sa semafora budete kretali brzinom "puža", nećete osetno smanjiti potrošnju, ali ćete znatno usporiti protok saobraćaja. Ipak, ovde postoji jedno pravilo koje na prvi pogled deluje kontradiktorno. Naime, ako želite manju potrošnju, potrebno je samo da odlučno date gas (ne i da pritisnete papučicu gasa "do daske") i da vredno menjate brzine naviše, daleko pre crvenog polja na obrtomeru.

U ovome je najvažnije da znate na kom broju obrtaja motor postiže maksimalni obrtni moment, jer upravo tada on radi najefikasnije. To su po pravilu "srednji" obrtaji motora: kod benzinaca je to oko 3.500 o/min, a kod dizelaša oko 2.000 o./min radilice.

Znate već da gašenjem motora na sefamoru, kada ćete stajati više od jednog minuta, možete uštedeti malo gorivo, jer motor troši i kada radi u slobodnom hodu. Neki vozači motor previše dugo drže u praznom hodu, i "bacaju novac" time kroz prozor.

Najčešća greška je pri vožnji nizbrdo.

Mnogi naši vozači da bi uštedeli na gorivu, izbacuju motor iz brzine, misleći da će tako uštedeti na gorivu, a čine upravo suprotno, rasipaju time gorivo.

Naime ako ste na nizbrdici ostavili ručicu menjača u četvrtom stepenu prenosa, i sklonili nogu sa papučice gasa vaša potrošnje će iznositi nula litara. Takođe, izbacivanjem ručice menjača iz brzine smanjujete stabilnost vozila, i to prilično drastično, kada je reč o prolasciam kroz krivine.

Osim toga, uvek je bolje kočiti motorom, jer tada motor ne troši gorivo, a ne trošite ni diskove, i pločice, jer vas motor usporava, ako ste recimo u trećem ili drugom stepenu prenosa.