Čuvajte kožu od jakog sunca
Kožne alergije i opekotine od sunca lako mogu da vam upropaste letovanje, zato je važno da se pridržavate saveta o sunčanju i pravilnoj zaštiti od zračenja…
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Preparat sa odgovarajućim zaštitnim faktorom treba da namažete bar pola sata pre sunčanja.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Ako već prvog dana sunčanja na koži primetite osip, mehuriće ili tačkasta zadebljanja, znajte da je došlo do alergijske reakcije na sunce. Ove kožne promene izgledaju vrlo dramatično i gotovo uvek su praćene izraženim svrabom i crvenilom.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Alergija se obično javlja u području dekoltea ili ruku, jer su ti delovi najviše izloženi suncu. Kod nekih osoba osetljivost na sunce manifestuje se u vidu većih ili manjih plikova koji zahvataju kožu u celini. U tom slučaju radi se o svetlosnoj utikariji, poznatijoj kao koprivnjača.
Kada dođe do ovakvih promena, ne preporučuje se dalje izlaganje suncu.
Iako je svrab neprijatan, nije dobro češati se, a plikovi ne smeju da se buše. Najbolje je da dermatolog pregleda nastale promene i da odredi adekvatnu terapiju.
Osobe kod kojih se javlja alergijska reakcija na sunce treba da izbegavaju sunčanje između 11 i 17 časova. Uz to, treba da koriste preparate za sunčanje s visokim zaštitnim faktorima, da više vremena provode u hladu i da uzimaju dosta tečnosti.
Treba da znate da se osetljivost kože na sunce povećava ukoliko uzimate lekove, pa bi trebalo izbegavati njihovo korišćenje tokom sunčanja.
Na spisku lekova koji mogu da izazovu promene na koži nalaze se, pre svega, antibiotici, lekovi za snižavanje pritiska, oralni kontraceptivi i antidepresivi. Najbolje je pre upotrebe leka proveriti u uputstvu da li lek sme da se pije u vreme sunčanja.
Pri izlaganju suncu nije dobro nanositi dezodoranse i parfeme.
Ova kozmetička sredstva u kombinaciji sa sunčevom svetlošću mogu da izazovu pojavu tamnosmeđih pigmentnih promena.
