Video-igre, rame uz rame sa ostalim sportovima

U nekim zemljama Azije imaju skoro pa božanski status. Nagradni fondovi izjednačili su se sa najelitnijim teniskim turnirima, a takmičenja u igrama poput "League of Legends" i "Dota 2" prate desetine miliona ljudi.

Otkad je ljudske kulture sport je bio njen integralni deo. Sport je bio način da se pobegne od dosadne svakodnevice, a i izduvni ventil za nakupljeni stres i nenasilni način rešavanja sukoba.

Naravno, uvek ima onih koji su brži, spretniji i jači, koji prirodno odskaču od drugih i žele da se dokažu. Nadmetanje je u ljudskoj prirodi. Antički Grci su čak osmislili i Olimpijske igre, događaj na kom su najbolji i najspremniji mogli na demokratski i uređen način da pokažu šta mogu.

Sukobi, a ponekad i ratovi su se, umesto na bojnom polju, rešavali na stadionima bez prolivanja krvi (poneki nesrećni smrtni slučaj, polomljeni nosevi i arkade se ne računaju).Sada, par hiljada godina kasnije, novi vid nadmetanja je isplivao, koji uliva isti nivo strasti i oduševljenja koji sport vekovima izaziva u ljudima. Ovaj novi vid nadmetanja se, međutim, ne odigrava na terenu, već u virtuelnom svetu - svetu video igara.

Došli smo do toga da finalna takmičenja nekih video-igara imaju nagradne fondove kao i najprestižniji teniski turniri. Primera radi, finalni turnir Dota 2, u kojoj se dva tima od po pet igrača bore do virtuelne smrti, ove godine ima nagradni fond od 10,5 miliona dolara, a pobednici će poneti skoro polovinu iznosa.

Ono što je posebno zanimljivo je činjenica da je nagradni fond sakupljen sitnim donacijama igrača i obožavalaca igre širom sveta.

Osim toga, elektronski sportovi (e-sports kako se nazivaju u svetu), imaju brojnu publiku, okorele obožavaoce i prave pravcate superzvezde.