Mužjaci postaju ženke zbog globalnog zagrevanja
Porast temperatura napravio je pravu "polnu" zbrku među bradatim zmajevima, vrstom australijskih guštera.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Gušteri koji su genetski mužjaci počeli su da polažu jaja kao ženke i da na svet donose druge guštere. A način određivanja pola guštera se toliko menja da postoji mogućnost da ženski polni hromozom potpuno nestane, ističu autori studije objavljene u časopisu Nature
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
."Ovo je prvi put da smo dokazali da se promena pola može dogoditi bilo kom reptilu u divljini", rekla je vođa istraživanja Kler Holeli sa Univerziteta u Kanberi.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Studija je otkrila da ekstremni klimatski uslovi mogu vrlo brzo da iz korena promene biologiju nekog organizma, navela je ona.
Za razliku od ljudi i drugih sisara, pol pojedinih reptila, poput aligatora i kornjača, nije određen seksualnim hromozomom, već temperaturom tokom inkubacije.
Dosad je pol bradatih zmajeva bio određen hromozomom. Kao i ptice, njihovi polni hromozomi su Z i W, umesto X i Y. Mužjaci su ZZ, a ženke ZW. Kod ljudi, svi imaju hromozom X, dok prisustvo hromozoma Y genetski označava osobu kao muškarca.
Kod bradatih zmajeva, pak, svi poseduju hromozom Z, a prisustvo hromozoma W ih genetski određuje kao ženke.Prethodnim studijama, naučnici su u laboratorijskim uslovima pokazali da povišene temperature mogu da promene prirodnu podelu hromozoma.
Holeli i njene kolege su proučili genetske polne markere 131 bradatog zmaja uhvaćenog u divljini na severoistoku Australije i otkrili da su njih 11 imali sve karakteristike ženki, ali i muški ZZ hromozom.
Holeli priznaje da je broj od 11 guštera mali uzorak i da će sa svojim timom morati dalje da radi i proširuje istraživanje.
Genetski mužjaci koji su postali ženke ne samo da su polagali jaja već su i po mnogo čemu bili bolje majke od genetskih ženki, rekao je koautor studije Artur Džordž sa Instituta za primenjenju ekologiju pri Univerzitetu u Kanberi.
Naučnici su, takođe, utvrdili da pol potomaka ovih guštera više nije bio određen hromozomom već temperaturom.To se dešava u jednom od Australijskih regiona u kojima temperatura rapidno raste poslednjih 40 godina, kazala je Holeli.
Laboratorijski testovi su pokazali da do promene počne da dolazi kada živa u termometru dostigne 32 podeok, a da se dešava u 100 odsto slučajeva kada pređe 36 podeok.
22° 10°
