Podigao spomenik svom ljubimcu – jarcu!
Jarac Mikula, za poljoprivrednika Miodraga Timića iz račanskog sela Sipić bio je više od ljubimca. Nastradao je pre nekoliko godina u borbi sa ovnovima, a gazda mu je nedavno postavio spomen-obeležje sa epitafom. Na latinskom jeziku!
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Do Mikuline večne kuće, teško se stiže. Malo traktorom, pa onda peške, kroz slikoviti brdski predeo, kroz proplanke i pašnjake, kojima je za života, suvereno vladao jarac Mikula. Baš tu, nebu pod oblake, ispod bagremove šume, gazdaje svom ljubimcu podigao spomenik.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Miodrag Timić kaže da je Mikula bioumiljat: „Ja sam ga voleo i on je voleo mene, dođe do ograde, ja ga pomazim, a on prisloni njegov obrazuz moj, uhvati me za uvo i gricka. Životinje su blagorodne, kada bi se ugledali na njih bio bi raj na zemlji, bio bi sklad".
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Gazda i njegov jarac drugovali su osam godina. Mikula ga je pratio na svakom koraku. Zato je i imao posebno mesto u gazdinom srcu, koji mu je napravio luksuzan obor - hotel „Mikulana".
I jarac je ljubav prema gazdi pokazivao na sebi svojstven način.„Kada sam u njegovoj blizini,on se zaleti, pa hoće da skoči na mene. Bio je visok dva i po metra i težak 120 kilograma.
Ja kažem ženi: 'Ako me ovaj udari, ne može niko da me sastavi.' Bio je jak, bio je silan. Ali on samo dođe do mojih nogu i tu stane", priseća se Miodrag.
Kada je nastradao, Miodrag je sačuvao Mikuline rogove i uzidao ih u postament, a na spomen-ploči, njihove slike i birane reči. Epitaf i na latinskom jeziku. Miodrag prevodi: „Kada bi svaki bradati na svetu bio srećan, niko ne bi bio srećniji od Mikule jarca".
I dok Mikula luta nebeskim pašnjacimana ovim zemaljskim, nasledio ga je Mikula Mali. I on se umiljava gazdi, ali za razliku od svog prethodnika, koji je to činio iz ljubavi, Mali to radi, iz koristoljublja, za kocku šećera.
22° 10°
