"Magija noći" - četvrto poglavlje

Nekako je bilo suptilnije gledati se. Izazivala sam ga, naginjala se i odavala želju očima, pokretima tela. Kuljala je bura u nama. Pokazivala u našim očima. Čekala je svoj danak. Momenat pobede. Vrhunac moći. Trenutak koji je čekao da se uzme i oslobodi. Strast je kružila oko nas kao neki opojni miris, poigravajući se sa našim mislima. Nestali su svi moji odbranbeni mehanizmi, sva upozorenja. Prepustila sam se trenutku i čvrsto ga stegla. Držeći se kao utopljenik, za najtanju granu. Strah i potreba. Želja za ljubavlju bila je neizmerna. Ni bojazan od razočarenja, ni povređivanja nije postojala. Izvetrila je kao jeftin miris parfema. Varnice su letele, prštale na sve strane i prizivale ponovne susrete i još vatre. Nje nije manjkalo.
Usledili su dani koje nikad nisam mogla ni zamislim. Osećala sam se kao da sam u najlepšoj bajci. Koja će trajati i trajati. Njegovo interesovanje za mene je jačalo iz dana u dan. O sebi nisam mogla ni razmišljati, jer moj mozak je već odavno, sa svim drugim organima, pripadao njemu. Iskradali smo se i otimali poljupce jedno od drugog, kao lopovi. Plen nije smeo da pobegne. Parola naših srca je glasila: "Zgrabi i nepuštaj". Tu prohladnu noć kasnog leta dočekali smo u strastvenom zagrljaju na našoj reci. Drina je bila naše utočište, naš oltar. Njoj smo prinosili žrtvu naše ljubavi. Darovali smo joj našu ljubav kao što su Indijanci prinosili žrtve svojim bogovima.
Moje telo je podrhtavalo u njegovom naručju. Imala sam tremu kao pred ispit.
„Zašto si nervozna?"- držeći me u naručju, pitao je.
„Ma nisam, hoćeš da ti ispričam jedan vic"- podigla sam obrvu u znak zbunjenosti.
„Može. Mislim da mi ni jedna devojka nije pričala viceve u ovakvom trenutku".
„Za sve postoji prvi put"- moj šarm je uveliko pokazivao svoje dejstvo, mameći ga.
„Nego"- privuče me svojim jakim rukama i utisnu najvreliji poljubac koje su moje usne ikad doživele.
Stezao me je, uvlačeći se u svaku poru mog bića. Predala sam mu se. U njegovim očima videla sam divlju strast. Njegova muškost me je želela. Svom čvrstinom me je pritiskao uz sebe. Zavlačila sam ruke ispod njegove majice. Bile su ledene, a on vreo i pohotan. U svoj svojoj snazi i veličini. Grlio me je oko struka i spuštao ruke sve niže i niže. Stežući me željno. Podrhtavala sam u njegovom naručju misleći da mi je zima.

„Je li ti hladno?"- pokrivao je moja leđa majicom, utapajući svoje tople ruke na mestima gde je osetio hladnoću.
„Malo."
„Hoćeš da idemo?"
„Pa može, iako mi je ovako baš lepo. Promeškoljila sam se u njegovom zagrljaju, kao dete u majčinom, osećajući sigurnost i zaštitu. Pogledala sam u nebo. Bila je zvezdana noć. Skriveni pod krošnjom drveta, izgledalo je kao da se krijemo.
Seli smo u auto nošeni nekom nevidljivom silom. Lebdeli smo i dalje u zanosu. Vozio je duboko zavaljen u sedište jednom rukom držeći volan, a drugom moju ruku koju je samo na tren ispuštao, da bi promenio brzine. Lagana muzika je lebdela oko nas. Bili smo u nekom čudnom transu. Rastali smo se u senci drvoreda. Kratki, sočni poljupaci i nežne reči.
„Laku noć, lepo spavaj!"
„Laku noć i tebi!"- promrljala sam i dalje opijena njegovim usanama.
Ni sama ne znam kako sam upravljala autom. I dalje me je držala magija njegovih usana i ruku. Osećala sam ih i dalje na sebi. Više nisam hodala, lebdela sam. Dani su prolazili kao u snu. Svako jutro donosilo je poruku od njega. Želeo mi je lepo jutro, divan dan, prijatne misli i sebe. Slao mi je pesme i svaka je nosila neku pouku.
Opisivao me je u tim pesmama, kao lepu i mladu. Tako obične reči, ali, izgovorene njegovim glasom ili napisane njegovom rukom, imala su nebesko značenje.Postojalo je nebo iznad i zemlja ispod nas. Mi tu zaštićeni i sigurni u ljubav i osećanja koja su izvirala kao planinski izvor. Brz i jak.
Svu sreću ovog sveta u tim našim trenutcima sam ja posedovala. Ipak, s vremena na vreme bojala sam se. Bojala sam se da će ovo prestati. Da će mi to neke nevidljive sile uzeti. Gajila sam jaka osećanja prema njemu i trudila se da ih pokažem, čak nekad i na svoju štetu. Jer žena je trebalo da bude pomalo i mistična. Moja baka mi je često govorila:" Što si tajnija , to si mu bajnija." Ali ja to nisam znala, kod mene je sve bilo kao na drumu. Pa ako me pregaze, pregaze, ako ne dobro i jeste. Bojala sam se da ćeš me pregaziti, čak i neosvrnuvši se. Nekako me je tištilo to, kao da je nagoveštavalo ili teralo me, da mislim da postoje i ružne stavari, a one su večito pratile pravu ljubav. Samo sam Boga molila da ja ne budem nova Julija, a ti Romeo.

Kraj četvrtog poglavlja

Roman "Magija noći" autora Ljubice Mlađenović

Prethodna poglavlja romana 1 2 3