U mom gradu su se značajne stvari dešavale. Bijeljina je počela da liči na pravi grad, a ne na kasabu, što je do skora bila. Sad smo na ulicama imali svetiljke. Svaku noć čika Laza je u dvadeset časova palio fenjere na petrolej koji su obasjavali značajna mesta u gradu. Kao što je to bio slučaj ispred zgrade suda, opštine i biblioteke. Nama mladima to je malo i smetalo, jer je oduzimalo čaroliju tamnih noći. Gde su jedino zvezde, i ponekad mesec davali malo svetlosti. Ipak, sada je lakše, ako ništa drugo svetlije. Možemo lakše da se prepoznamo. Svaka novina u Bijeljini je bila veoma značajna za nas.
Značajan datum za nas bio je Dan oslobođenja Bijeljine. Tu smo kao deo SKUD-a izvodili kola iz naših, ali i iz krajeva širom Jugoslavije. Uživala sam u igri pokazujući svima svoje umeće. Okupljena publika nas je uvek darivala velikim aplauzima tako da je želja za boljim bila još veća. Na taj način sam davala i ja doprinos svome kolektivu, koji je iz dana u dan rastao i menjao se. Te su, večeri po mnogo čemu, duboko urezane u mom sećanju.
Često smo sa društvom sedeli na spomeniku, koji je bio postavljen na žitnom trgu. Kako su ga u narodu zvali. Plato ispred Opštine uvek je bio stecište susreta i okupljanja. Negde sam pročitala da je spomenik kralju Petru I Karađorđeviću podignut malo pre mog rođenja 1937. godine. Večito smo ga koristili kao klupicu za sedenje. Posmatrao nas je, a ja sam se nadala da se ne ljuti. Onako velik i jak, prkosno gledajući ispred sebe.
Majstor koji mu je klesao lice, znao je svoj posao, ili je mnogo čitao istorijske knjige. Verujem da je baš takav izraz lica imao kad je išao u boj, koseći sve ispred sebe. Jedne hladne jesenje večeri, posle napornih vežbi u SKUD-u izašli smo u grad. Na samom izlazu iz Doma, po licu me je ošinuo hladan vetar. Iako zagrejana od napornih treninga i naredbi našeg, zahtevnog trenera osetila sam blagu jezu. Zagrlio me je i privukao sebi. Osetila sam se zaštićeno i voljeno.
Bio je moja zvezda vodilja, sjajna i bleštava koja mi je osvetljavala put i najveću tamu pretvarala u bleštave snopove svetlosti. Volela sam ovo vreme. Podsećalo me je na praznike što dolaze i nose bezbroj čarolija sa sobom. Posebno sam je volela za Božić kad smo svi na okupu, a ove godine još više, jer sad imam tebe, Nenade.
Zagrljeni smo hodali u toj noći opijeni ljubavlju i željom. Svaka noć za mene je bila posebna, a naročito noć sa njim. Pričali smo o brojnim stvarima. Bio je moj savetnik, moj najveći kritičar i prijatelj. Osećala sam to u srcu. Možda mi je naša ljubav još više značila i bila snažnija, jer sam ga videla prvo kao prijatelja, pa tek onda kao muškarca, ljubavnika. On je video stvari oko mene koje ja nisam. Bila sam još vrlo mlada i naivna. Često mi je govorio:"Ljudi, ma u kom periodu da živiš, su isti, neki dobri, a neki zli."
Bila mi je dovoljna njegova blizina da osetim tu snagu koju mi je nesvesno davao. Njome sam se mogla svemu suprostaviti. Imala sam dosta prijateljica, poznanica, drugarica, ali samo neke od njih su znale za osećanja koja sam gajila prema njemu. Naročito me je upozoravao na jednu od njih, Biljanu. Nikako je nije voleo. Govorio je da je kao lisica, prevrtljiva, zla i ohola. Ona koja sladi u tvojoj blizini, a iza leđa ti nož zabija. Ja jesam bila naivna, ali ne i glupa. Primetila sam ja da ona voli da slaže i sladi. Slatka moja, draga moja. To nikad nisam volela. Moj otac je uvek govorio:
"Kad te, sine, neko tapše po leđima, znaj da ti dobro ne misli."
Ona je uvek glumila finoću i preda mnom onim svojim lažnim osmehom.
Jednom prilikom smo slavili rođendan drugarici iz SKUD-a, on tad niji došao. Izvinio se i poslao poklon. Začudila sam se što nije hteo da dođe. Kasnije mi je priznao da nije hteo doći zbog Biljane. Nije mogao da gleda njeno prenemaganje i veštačke osmehe. Umiljavala se ona mnogima. Valjda je to pokušala i sa njim. Nije mu se dopala, i on je odbio. Od tad, kad god ga je sretala, gleda ga očima punim mržnje.
Imala je ona mnogo udvarača, ali nije mogla skinuti pogled s mog Neše. Meni se smeškala, a njega bi ubila. Samo zato što je bio moj, a ne njen.

Kraj trinaestog poglavlja

Roman "Magija noći" autora Ljubice Mlađenović

Prethodna poglavlja romana 1 2 3 .... 12

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.