Dušan Radović: Za razliku od doktora nauka, seljaci imaju više znanja nego stručne spreme

Šta je besplatno? Samo ono što je najveće, najlepše i najvažnije.

Budni su oni koji vole. Još spavaju oni koji su voljeni.

Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji? I neki stvarno postanu bolji, pa ispadaju naivni. Jer su oni drugi postali još gori.

Niko nema više od jednog života. Ali ima mnogo onih koji, pored svoga, troše i nekoliko tuđih života.

Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju nimalo.

Nemojte biti sebični. Udelite malo svojih žena i muževa onima koji ih nemaju.

Jutros se Sava opet ulila u Dunav. Dunav u Crno more. Crno more u Sredozemno more. Sredozemno more u Atlanski okean, a vi opet ne znate šta ćete sami sa sobom.

Život prolazi, a mi ne znamo šta bismo s njim. Mrzi nas ili ne umemo da živimo. Najradije bismo ga ustupili nekom drugom i uživali gledajući kako je lep naš život kad ga drugi žive.

Juče je neko našao ono što nije tražio. Ono što je on tražio našao je neko drugi.

Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite - možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.

Vi vredite samo onoliko koliko ste drugima potrebni.

Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi.

Imati prijatelja, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati - nema prijatelja.

Volite se i kad niste zajedno, to je prava ljubav. Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje sa kim je.

Za život je potrebno malo. Za nesrećan život traži se mnogo više.

Vi kažete da život muči vas, a mi mislimo da vi mučite, mrcvarite i ponižavate život.

Ko ume da se raduje - ima čemu da se raduje.

Dobra je svaka muka koja nas povezuje i loše je svako dobro koje nas razdvaja.

Mame, rađajte deci sestre, jer sestre postaju tetke, a tetke su najlepši, nezamenjivi dar svakom detinjstvu.

Mlade vaspitačice u beogradskim obdaništima pričaće deci i ovog jutra bajke. To su setne priče o tome - šta se stalno dešava princezama, a nikad vaspitačicama.

Deco, možete misliti kakav je život kada je od kolevke pa do groba najlepše đačko doba.

Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji ništa nisu mogli dati.

Volite svoju decu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu.

Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas.

Blago babama i dedama koji imaju unuke. Teško nama koji imamo decu.

Lepše je biti nečija baba nego samo baba.

Bolje nam je bilo dok smo sami bili deca nego sad kad imamo decu. Deca su bezobrazna i nezahvalna.

Dobro je imati oca i majku, ali je još bolje imati ćaleta i kevu. Svi očevi i majke masiraju svoju decu i iživljavaju se na njima, ali se samo sa ćaletom i kevom može iskreno razgovarati o tome.

Lakše bismo vaspitavali decu kada bi ona imala samo uši, a ne i oči.

Mladi moraju da žive noću - beže iz dana koji su okupirali njihovi očevi i dedovi.

O svakome se može govoriti loše, samo je potreban povod.

Samo siromašni znaju da ima i siromašnijih od njih. Bogati vide samo bogatije od sebe.

Nije zdrava ona pamet koja mnogo zna, a malo može.

Mnoge žene mogle bi mnogo i lepo da vole, ali nemaju koga. Svi se prave da su već voljeni, sramota ih je da priznaju da nisu.

U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta: kad birate zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života.

Ženama je potreban samo mali znak, nagoveštaj, jedan mig, nevidljiv detalj, sitan povod, a zatim sve rade same: vole, pate, nadaju se, maštaju i plaču.

Žene vole da vole, a manje im je važno koga će voleti. A muškarci vole da su voljeni, ali bi hteli da biraju ko će ih voleti.

Niko ne veruje lepim ženama. Suviše su lepe da bi bile verne. Takav je slučaj i sa pametnim muškarcima.

Da je vaša žena nešto vredela, udala bi se za nekog drugog, ne bi čekala vas.

Žena mora da je žena non-stop. Jer se nikad ne zna kad muževi mogu postati muškarci.

Fudbal okuplja dve vrste muškaraca: one koji nemaju devojke i one koji imaju žene.

Ko želi da je stalno u pravu, mora često da menja mišljenje.

Da li je lakše misliti ili pisati? Teško je, verovatno, i jedno i drugo. S tim što misliti ne morate, od mišljenja niko ne živi, a od pisanja mnogi.