"Magija noći" - dvadeset četvrto poglavlje

Putovanje. Kako me mami sama pomisao na to. Postajem opsednuta mišlju da ću provesti duže vreme sama sa tobom. Pravim mnogo planova u glavi. Kako god zamišljala taj put, uvek mi je pred očima slika u kojoj smo ja i ti zagrljeni. Neko nas fotografiše ispred nekog poznatog mesta, ili čuvenog spomenika ili velike skulture ili parka prepunog divnog cveća.
Mi na njoj nasmejani i srećni.
Po malo se i plašim tog vremena sa tobom. U poslednje vreme osećam da se udaljavaš od mene. Gubim te, ali se nadam da će se nešto promeniti. Ja se uvek nadam da će se nešto desiti i vratiti ono lepo vreme. Neki drugi ljudi su počeli ulaziti u tvoj život udaljavajući me od tebe, ali ja verujem da je naša ljubav jača i snažnija od svega. Lomim se, jer sam nesigurna. Da li zaista želiš da i ja idem sa tobom, ili je ovo još neka od tvojih igara? Nije nam prvi put da idemo negde zajedno. Krene lepo, a završi se svađom ili ignorisanjem. Uvek nađeš neku zamerku na moje ponašanje i ophođenje prema drugim ljudima. Ne bih se iznenadila kada bi i ovaj put bilo tako.
Bez obzira na sve ove moje osećaje, ja verujem da će nam biti lepo i da ću doživeti puno lijpih iznenađenja od tebe. Da će se naš odnos dovesti do savršenstva. Brišući sve ono ružno, izgovoreno ili učinjeno. Osećam da nešto smeraš. Nešto planiraš. Ne znam šta, ali znam da ćeš mi to brzo pokazati.
Stigli smo. Putovanje je bilo kratko i od početka zagonetno. Nisam znala kako da se ponašam. Iznenadila sam se kad sam videla da nismo jedini na ovom putu, da je još naših poznanika ljubitelji umetnosti, tako sam ih zvala. Ja sam bila zaljubljenik u staro i mistično. Nešto što je još neotkriveno, nešto što tek treba da ispriča svoju priču, a da pripovedač budem ja.
Na aerodrom smo stigli autima. Nas je vozio Savo. Davao mi je podršku. Znao je svaki segment naše priče. Nije mu bilo drago što idem s tobom na ovaj put. Bojao se za mene i moja osećanja.
Da ću opet pokleknuti pred tobom i predati ti se na milost i nemilost. Samo ovaj put sam rešila da budem na distanci. Da savladam svoja osećanja i sve prepustim tebi. Na neki način da te testiram. Ako ti je stalo do mene, potrudićeš se. Savladaćeš svoju lošu prirodu i okrenuti se osobi koja te iskreno voli.
Seli smo u avion. Na kartama su bila ispisani brojevi sedišta. Moje i tvoje sedište, jedno preko puta drugog na strani prolaza, tako da smo mogli da se vidimo i razgovaramo. U autu si bio pričljiviji. Savu znaš dugo, tako da ste imali puno tema za razgovor. Ja sam gledala kroz prozor i slušala vas. Odlutala sam daleko. Prijala mi je tišina koju sam oko sebe stvorila. Ponekad bi ste me upitali šta, ali zbog šturih i brzih odgovora, brzo ste odustali. Pratila sam Savin pogled u retrovizoru. Izgledao je zabrinut i s vremena na vreme, bi mi namignuo čisto da znam da je tu, da imam njegovu podršku.
Drugačija situacija nije bila ni u avionu. Nekako sam bila raspoložena za ćutanje i razmišljanje šta će me tamo dočekati. Stigli smo. Rim. Grad iz mojih snova. Večni grad. Grad prošlosti i budućnosti. Grad istorije i mode.
Naša priča još nije završena. Još toliko stvari čeka da se završi. Provodeći ovo vreme sa tobom, uvidela sam koliko god ja to želela, mi nismo jedno za drugo.
U ovom gradu sam htela da te doživim kao ni jednog drugog. Ipak, nije bilo moguće. Ti si već odavno stavio sve moguće barijere između nas. Pokušala sam sve: da ti se umiljavam, ugađam do momenta u kom prihvatam tvoj pokvareni rečnik i osećam gađenje. Toliki spektar osećanja sam ti pružila, ali sve to ti nije prijalo. Postali smo stranci. Ljubavnici koji su do skora delili najtananija osećanja, sada su postali neznanci.
Tvoj nemirni duh je i ovde bio vidljiv. Sećam se da si me jedne noći nagovorio da idemo u neki klub gde se okupljaju crnci i neki čudni ljudi. Po tebi idealni ti su likovi bili idealni, za to mesto. Meni se ta ideja nije baš dopala, ali prihvatila sam. To je bio onaj deo u kojem sam osećala da mogu još uvek da te vratim sebi.
Uhvatio si me za ruku. Lutali smo ulicama Rima. Svaki čas smo se zaustavljali razgledajući okolinu. Sve nas je privlačilo. Bili smo mladi. Tvoj stisak ruke i sad osećam. Vukao si me za sobom i povremeno tražio moje usne. Tad sam te videla kao neko dete koje od silnog ushićenja ne zna šta će pa grli i ljubi sve oko sebe. Tad sam shvatila da, su to momenti u kojima neka čudna energija kola tvojim venama i obuzima te. Čak bi to radio sa bilo kojom drugom, ali, eto, u tom momentu ja sam se našla tu i ponudila ti se.
Ušli smo u taj veliki klub. Doživela sam šok. Prvo moje oči, pa uši. U celosti, svi moji organi. Tresli su se kao strujom udareni. Svetlosni efekti su mi zaslepljivali oči. Muzika parala uši. Za srce sam mislila da će svaki čas izleteti iz grudi. Posle nekoliko minuta navikla sam se na sve to. Iz tebe je izbijala neka energija, koju još do tada nisam osetila.Ti si pripadao ovom mestu. Ono te je obuzimalo. Jurilo tvojim venama. Mozak dovodilo do tačke ključanja. Ljudi oko mene su bili u transu. Ples ih je obuzimao. Mlatili su glavama na sve strane, zatvorenih očiju, kao u nirvani. Ovo mi se nije dopadalo. Izazivalo je veliki nemir u meni. Plašilo me je. Plašile su me tvoje zverske oči. Više nisam videla tebe,sad si bio jedan od njih.Prilazio si devojkama i plesao sa njima.Čak si ih i dodirivao. Neke su te prihvatale,a neke ne. Meni je to smetalo. Osetila sam se suvišnom. Mislim da svaki pokušaj molbe da me odvedeš odavde ti ne bi prihvatio. Ne bi me ni čuo. Ti si sad već bio daleko. Žeđ me uništavala. Piće koje si mi doneo, u meni je izazivalo sumnju. Nisam znala ni šta pijem. Ko zna kakve su sumnjive supstance bile u njemu. Ako su ovi oko mene to koristili, nisam želela da se nađem u istom stanju. Znam samo da je mirisalo na nešto veoma jako. Nekako sam izdržala. Posle nekog vremena, ti si me primetio. Zagrlio si me i poljubio. Osećala sam alkohol u tvom dahu. Izveo si me napolje. Mislila sam da ću da padnem. Sveži vazduh me je udario kao grom.
Prihvatio si me u naručje. Smestili smo se u taksi. U tišini smo se vozili prema hotelu. Konačno...
Naslonila sam glavu na tvoje rame, tražeći utehu. Odlutao si.
Ponovo.
Put je protekao u tišini. Ova tišina mi nikako nije prijala, još mi je bubnjalo u ušima od one užasne muzike. Mislila sam da ću da povratim. Sve mi se nakupilo. Emocije su me uništavale. Saznala sam gorku istinu ti nisi više moj.
Jutro je osvanulo. Nekako se sunce suviše brzo popelo visoko. Nije ni čudo. Mislim da sam spavala samo nekoliko sati. Zoru smo dočekali van, pa je razumljivo što sam se jedva probudila. Osećala sam se iscrpljeno.
Pridružila sam se ostalima za doručkom. Svi su izgledali sveže i odmorno sem mene.Čak si i ti delovao odmorno, iako sam znala kakvu si noć proveo.
Pozdravio si me onako usput, kao svaku drugu. Neobzirući se mnogo. Upustila sam se u priču sa svojom susetkom za stolom. Vežbala sam engleski jezik. Makar neka korist od ovog putovnja. Obratili su nam se naši domaćini i istakli plan aktivnosti. Biće ovo napornih pet dana, ali isplati se. Kad sam čula gde ćemo ići i šta ćemo sve videti, vredelo je poći.
Ja sam se najviše radovala Španskom trgu. Od malena sam maštala da ću tu popiti kafu i upoznati nekog prekrasnog Italijana. Od uvek sam volela crne i visoke muškarce. Italijani nisu baš visoki, ali su izrazito crni. Baš po mom ukusu.
Trudila sam se da ostatak puta provedem u učenju i upoznavanju ovog divnog grada koji je na mene ostavio snažan utisak i dok sam gledala one divne filmske serije sa prelepim glumcima.
Gde god smo išli, posećujući istoriska mesta, ti si bio usredsređen. Nisi bio ni trunčica od onog tipa iz kluba. Nije ni čudo kad se setim koliko smo sati zajedno proveli u muzeju ili biblioteci iščitavajući stare knjige.
Znala sam da je istorija tvoja opsesija, kao i muzika. Tu nije bilo mesta za treću opsesiju za mene.
To putovanje je bilo znak za mene. Onaj znak koji sam već duže vreme od Boga molila. Želela sam da me uputi i spase, jer bol koji si mi ti priuštio bio je neizdrživ.
Osećam da polako jenjava sve u meni što sam nekad osećala. Nema više onih momenata u kojima sam vapila za tvojim zagrljajem ili lepom rečju.
Sad bih ja, da osetim tvoj miris i ono što znaš da pružiš ženi. Želja da me mine, pošto nas više ništa ne vezuje. Ti si već davno odlutao iz moje zemlje, a ja sam na pragu da izađem iz tvoje. Kao nepoželjnog stranca si me izbacio i zauvek odbio od sebe.

Kraj dvadeset četvrtog poglavlja

Roman "Magija noći" autora Ljubice Mlađenović

Prethodna poglavlja romana 1 2 3 .... 23