"Magija noći" - trideset drugo poglavlje

Preživela sam jednu oluju. Nadam se da ih više neće biti. Polako se vraćam svom životu. Još uvek nesigurna, ali sa željom da prošlost ostavim iza sebe. Jednom mi je tvoj prijatelj rekao: “Ponovo ga spominješ, iako si rekla da nećeš“.- razočarano je upitao. Verujući da je sad sasvim gotovo između nas.
„Jeste gotovo"- ponosno sam izgovorila.
Čitala sam mu misli. Verovala sam po nekad da ih bolje poznajem nego oni sami sebe. Oni su bili deo njega.
Želela sam da sve znam o tebi, o tvojim prijateljima. Trudila sam se da ih upozna, jer tako sam upoznavala tebe. „Ja ću njega uvek spominjati, jer je on deo moje prošlosti. Sve i lepe i manje lepe stvari će biti tu. Neka ih.“- branila sam svoje tvrdnje, čvrsto rešena da tako i ostane. Još uvek me mnogo stvari podseća na tebe. Neću da potiskujem ni sećanja, ni osećanja. Vremenom će izvjetriti. Nestati, kao da nikad nisu ni postojali. Ja ću se vratiti svom životu, bogatija za još jedno iskustvo. Zrelija, sa nadom da sledeći neće tako lako ući u moje srce i povrediti ga.
Svaki dan Savo je bio uz mene veran i odan prijatelj. Koji me je za svo ovo vreme podržavao i spašavao. Iz njegovih ljubavnih priča zaključila sam da muškarci uvek razmišljaju nekoliko koraka unapred. Ponekad čak su i proračunati, jer ne žele da im se sutra nešto nabija na nos.

Kraj trideset drugog poglavlja

Roman "Magija noći" autora Ljubice Mlađenović

Prethodna poglavlja romana 1 2 3 .... 31