Poplavljeni kratkih rukava, nadležni se uzdaju u božju pomoć
Novac koji se ove godine prikuplja u Fond za elementarne nepogode i dalje ide za obnovu šteta nastalih u poplavama pre dve godine.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Zbog toga nije jasno zašto je Vlada Republike Srpske odlučila da Fond solidarnosti pretvori u "fond za ne daj bože" kako ga je nazvao ministar finansija Zoran Tegeltija, iako se znalo da štete od poplava nisu sanirane.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Gradonačelnik Bijeljine i član UO Fonda solidarnosti Mićo Mićić naglašava da ni njemu nije jasno zašto je promenjena svrha Fonda, kada privrednici još uvek čekaju isplate.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
"Verovatno žele mene, zajedno sa gradonačelnicima Prijedora i Doboja Markom Pavićem i Obrenom Petrovićem, da izbace iz Upravnog odbora kako bi sami mogli da odlučuju o raspodeli novca. U Bijeljini je privrednicima priznata šteta u vrednosti od 37 miliona KM, i trebali bi dobiti oko deset odsto, odnosno 3,5 miliona KM", rekao je Mićić.
Pored vaučera, najviše novca je otišlo za popravku puteva.
"Očigledno je da su, osim rupa na putevima, popunjavali i rupe u budžetu Puteva Republike Srpske", naglasio je Mićić.
Od početka ove godine nova su i pravila za plaćanje poreza Fondu solidarnosti. Radnici i penzioneri sa primanjima većim od 500 KM izdvajaju 0,4 odsto, a zaposleni u upravnim odborima pet odsto.I pored toga sredstava za saniranje nedavnih elementarnih nepogoda nema. Tako voćari, koji su pretrpeli ove godine ogromne štete od mraza, iz ovog fonda neće moći da očekuju pomoć.
Mraz je uništio većinu voćnjaka tako da je procenjena šteta 25 miliona KM.Na računu Fonda trenutno se nalaze 34 miliona KM, od čega je ove godine prikupljeno 20,5 miliona KM.
"Sredstva će biti utrošena na osnovu zaključaka UO Fonda solidarnosti za sanaciju vodotokova i infrastrukture, te pomoć privrednicima koji još nisu dobili nadoknadu, a bili su pogođeni poplavama u 2014. godini", rekli su u Ministarstvu finansija Republike Srpske.
Ni dve godine nakon poplava privrednici iz Bijeljine, Prijedora i Banjaluke nisu dobili ni marke, iako je poslovna zajednica najviše uplaćivala u Fond solidarnosti. Dobili su samo privrednici u Doboju i Šamcu.
