Raketni štit SAD "uzdrmao" Srbiju

Američka raketna postrojenja biće smeštena kraj postojeće vazduhoplovne baze Deveselu na 175 hektara, gde će biti instalirani radarski blok za praćenje cilja i brojne lansirne rampe, saopštio je Stejt department, a navode ''Večernje novosti''.

Istog trenutka prostor oko baze Deveselu postao je potencijalna meta u koju će nišaniti mnogi.

Rusija je besna zbog američkih raketa na kućnom pragu i najavljuje recipročne mere, za njih su životno zainteresovane "zemlje-odmetnici" kako Vašington naziva Iran, Severnu Koreju i Siriju (ranije su u istom društvu bili Avganistan, Irak i Libija), a stalna pretnja bazi biće islamski fundamentalisti koji Balkan smatraju svojom teritorijom još od vremena rata u BiH, ukazuju srpski vojno-politički stručnjaci.

"Vašington kaže da njegovi projektili nisu usmereni ka Rusiji, ali Moskva u to ne veruje. Američke rakete-presretači su opasne za Rusiju čak i da ne nišane ciljeve u ovoj zemlji. Naime, čak i ako su namenjene isključivo presretanju iranskih raketa, one bi ih najverovatnije rušile iznad ruske teritorije, a zamislite šta bi to značilo u slučaju nuklearnih projektila. Naravno, presretanje ne mora biti iznad Rusije, ono je moguće bilo gde iznad Balkana ili još gore, Srbije" , kaže general Ninoslav Krstić iz Foruma za bezbednost i demokratiju.

"Spoljni krugovi obezbeđenja prostiraće se van rumunskih granica, a pre svega u Srbiji, koja nije NATO zemlja i samim tim je sumnjiva. S obzirom na to da su ambasade centri obaveštajnog rada, a da se u Beogradu gradi najveća ambasada SAD na Balkanu, sigurno je da ni američki protivnici neće sedeti skrštenih ruku. Neizbežno je da se nađemo u vrtlogu špijunskog rata, a to ne može ostati bez posledica na političku i bezbednosnu situaciju" , smatra Krstić.

"Zapad je tradicionalno sumnjičav zbog našeg emotivnog odnosa prema Rusiji i vidi nas kao meko mesto u odbrani, naročito kad smo za leđima raketnog štita koji je na ruskim vratima", upozorava obaveštajni ekspert, koji je insistirao na anonimnosti. On potvrđuje da, s druge strane, kod velikog dela ruskog rukovodstva i naroda postoji velika blagonaklonost prema Srbima, ali je značajan i deo establišmenta u Moskvi.

"Ne bez razloga, oni nam ne veruju i kažu da se Rusije setimo samo kad smo u nevolji, a čim isplivamo okrećemo im leđa. Stav te uticajne grupe u Moskvi je da Rusija ne isteruje srpske interese, ali i da ne prepušta potpuno Srbiju Zapadu" , objašnjava obaveštajni stručnjak.

Profesor Andrija Savić s Akademije za bezbednost i diplomatiju upozorava da Srbija sada spada u red malih zemalja kojima preostaje samo da pažljivo prate situaciju i snalaze kako znaju u zoni sukoba interesa globalnih geopolitičkih igrača.

"Jednostavno, mi nemamo nikakve vojne potencijale i gabarite da se suprotstavljamo velikim silama. Floskula o otporu diplomatskim i političkim sredstavima, uobičajena u našem političkom žargonu je, nažalost, samo fraza, u praksi važi pravilo da onaj ko nema vojnu moć nema ni uticaj", konstatuje Savić.