Harmonija ukradenih trenutaka...

Godine moje zbrojile su mnoge lepe i manje lepe trenutke. Kad se okrenem imam u šta pogledati. Samo da znaš i ti si tu. Sad si još blizu mog vidokruga i nadam se da ćeš i tu ostati. Da nas moje ili tvoje obaveze neće sprečiti da nestaneš iz kruga mog vida. Ti znaš moje barijere. Koliko su fizički prisutne, skoro isto toliko su i mentalno. Nikad nisam bila ograničena osoba. Trudila sam se da budem tolerantna i prihvatim ljude onakve kakvi su. Bilo ih je dragi mnogo, koji su želeli da uskoče u moj život, ali i postelju. Moje Ja, još uvek veoma jako, precizno mi je davalo znake koje osobe smiju zakoračiti, a koje nikako ne smiju u moj život, a kamoli u krevet. Mlade godine su učinile da budem opreznija. Da biram i glavom, a ne samo srcem. Desilo se samo jednom, da mi bol zamaskirala vid. Obuzela mi je srce. Drhtalo je u toplim noćima i stvaralo užasan bol u grudima. Tad je naišao on i ugrijao ga, ali ta vatra je bila trenutna. Smao par iveraka, bačeno na buktinju, koje su izgorele dok sam ustajala iz tog toplog kreveta. Onda je opet zavladala hladnoća. Dugo je trajala, sve do onog momenta dok te nisam dodirnula.  Tvoj poljubac nježno spušten na moje čelo, kazao mi je više nego hiljade rečenica. Znam da sam sigurna u tvojim rukama. Da ona divna pesma od Nine Badrić „Dani i godine" bila ispevana samo za naše noći. Volim tvoje dodire. Onu nježnost koju mi pružaš. Toplinu koju osećam dok me gldaš i nježno kružiš prstima po mojim leđima. Takve dodire nikad nisam pre doživela. Vođenje ljubavi sa tobom, je melodija koja nikad nije svirana. Iz dana u dan mi stvaramo harmoniju, koja je nastala iz tih divnih trenutaka i osećanja. Zato ti jasno, glasno i ovako javno kažem: Volim te, visokog, crnog, sa tim blistavo zelenim očima!