Prekini čaroliju!

Začarao me je! Vrištim na sav glas.On me više ne želi, a ni jednom muškarcu više ne mogu da se dam. Svi su mi prosečni, jadni, smešni u odnosu na njega, ma nisu nikako za mene. On je bio taj. Živela sam u uverenju da naša zajednica, mala i neobična može trajati za ceo život. Ne mogu da dozvolim drugom da me dodirne, oseti, drži za ruku. Dajem se njihovim pogledima, umiljavam, smešim, ali to je sve što dobijaju od mene. Nikako ne mogu, da, dam našu ljubav. Ne mogu da te dam, da nestaneš iz mog srca. Grubo te držim za sebe i odbijam sve druge. Odbijam ih na način da ne shvate da su odbijeni, a kad se okrenu oko sebe, shvate gde su i s kim. Ja sam od njih hiljadama kilometara udaljena. Ti više nisi uz mene, ali iz dana u dan si sve prisutniji. Zašto me ne oslobodiš sebe. Pusti me, želim da idem dalje. Lažem da želim, ali moram. Ti si već drugoj kraj srca. Griješ se u toplini njenog zagrljaja. Tvoja prevara je bila stvarna i brza. Tvoje reči, koje si mi slao u porukama bile su oštre i neljudske. Nestvarne reči. Nestvari dani u kojima sam ja bez tebe. Sve je sad tako nestvarno. Da li smo mi bili san ili java? Gde si sad dragi, mili, najlepši dečače moj? Gde si, da mi kažeš da je sve ovo bila igra?Tvoja igra u kojoj si želeo da proveriš moja osećanja. Jačinu veze koja je i za tebe bila nestvarna. Znam da me držiš u srcu. Znam da sam skrivena tu negde u tvojim mislima. Da grleći nju ti zapravo grliš mene. Znam to! Hej! Dovoljno dugo sam ti milovala srce, da znam kad je kucalo sporije, a kad brže.