Maska od inata!

Sećam se prošle godine, svih onih teških dana u kojima sam mogla samo rečima da te tešim, jer nas je daljina delila. Ti kilometri između nas nikad nisu umanjivali našu strast i osećanja. Tad sam bila tvoj prijatelj i podrška. Tvoja snaga i senka. Onda je došlo vreme kad se sve to promenilo. Sad kad meni treba snaga, prijatelj i senka ti nisi tu. Zašto bi bio? Kad si sve od mene uzeo. Svaku noć si mi u mislima. Pokušavam da nađem grešku koju sam napravila. Prevrćem sećanja i jedino što vidim je moja ljubav prema tebi. Ophodila sam se prema tebi, kao prema božanstvu, pružala ti ruku i kad je nisi tražio, davala ti rame za svaku muku i srce puno ljubavi. Sad je sve prestalo. Više ništa ne postoji u meni za tebe. Sve ove dane verovala sam i nadala sam se da ćeš me se bar jednom setiti. Ipak, sva moja nadanja su bila uzaludna. Svaki moj poziv upućen tebi, bio je kao govor u bunar dubok kilometrima. Odbijale su se moje reči, od stare i vlažne zidove bunara i kao eho vraćale. Od debele zidove tvoje bezdušnosti i nestajale negde u beznađu. Čemu više moja osećanja. Čemu nadanja. Želja. Svaki put kad ti čujem glas sve zatreperi u meni, jer imam sećanja. Divna sećanja u kojima sam te volela i u kojima si mi bio sve. Sad sam ja tebi ništa. Kao ljuštura bačena ti pred noge, koju ćeš gaziti, ne pitajući se, čija je nekad bila. Svaka sledeća tvoja reč ili postupak biće samo još jedan u nizu udaraca i poniženja, koje ćeš mi rado slati. Posle susreta sa mnom ti ćeš biti srećan i ispunjen, jer je još jedna podlegla tvojim čarima i ostavljena da istrune kao nebitna. Ubijena takvim rečima, postajem mrtvac koji hoda. Nesvesna okoline i onog što mi nudi. Zbog mog unutrašnjeg stanja, koje mi vraća uspomene, ali ta sećanja toliko bole. Bole do granice mučenja. Šta više reći ili uraditi, kad nije ostalo ništa. Ugušio si i moje neizovorene reči. Golema je praznina sad u meni. Kako me guši samo da znaš. Razdire mi grudi svaka tvoja reč. Nikad nećeš saznati koliko me boli. Uvek ću se smijati kad me vidiš, dok hodam ulicom ili sedim u nekom lokalu. Neću dozvoliti da vidiš moju tugu. Moje lice će uvek biti nasmijano. Staviću masku, napravljenu od inata koji si ti u meni stvorio. Ovo je bio dan u kome sam sve shvatila. Bolno je saznanje, ali nije mi prvi put. Sećam se vremena kad si isti bio prema meni. Odbijao si me od sebe na isti način. Uvlačio si druge ljude u svoj život, a mene izbacivao, iako si znao koliko trebamo jedno drugom. Sad je pravi trenutak da odem. Idi sa njom. Idi sa bilo kojom. Boljoj i ne pripadaš. Samo lošijoj. Posle svega vidim, da je jedina moja greška bila verovanje u tebe, kao nešto posebno i dragoceno.