Desetine hiljada stanovnika Bolivije izašle su na ulice najvećih gradova u toj zemlji da bi izrazile protivljenje predsedniku države Evu Moralesu i napadu policije na indijanske demonstrante koji nisu hteli da dopuste da kroz njihov zaštićeni rezervat prođe autoput.

Policijski obračun s demonstrantima teško je ugrozio kredibilitet levičarskog predsednika Moralesa, inače prvog koji potiče iz redova Indijanaca - starosedelaca Bolivije.

Ulicama La Paza i drugih gradova marširaju razočarani građani - od kućnih pomoćnica do univerzitetskih profesora - koji smatraju da je Morales izdao upravo one društvene grupe na koje se dugo dugo pozivao u javnosti - starosedeoce i borce za životnu okolinu. Marš u La Pazu, koji je počeo u večernjim časovima, zaustavio je saobraćaj u centru ovog grada u Andima.

Predsednik Morales je izdao saopštenje u kojem je te demonstracije građana nazvao „apsolutnim pozivom na buđenje" njegovoj vladi, posle policijske akcije koja se odigrala tokom vikenda. Snage bezbednosti razbile su protestni marš Indijanaca koji su hteli da osujete izgradnju autoputa kroz njihov zaštićeni rezervat. „Ne bih nikada mogao da naredim nasilje kakvo je bolivijski narod video [tokom vikenda]", naveo je Morales.

Predsednik je zatražio oprost od porodica demonstranata i zamolio organizacije starosedelaca da razgovaraju sa vladom Bolivije. Još nije jasno ko je naredio vojnoj avijaciji da ode do grada kraj kojeg je marš Indijanaca razbijen, i pokupi uhapšene demonstrante.

Ministar odbrane je u znak protesta podneo ostavku, a Morales je u ponedeljak objavio da suspenduje projekat izgradnje autoputa i da će glasačima u Beniju prepustiti da odluče o njegovoj sudbini. Glavna bolivijska unija sindikata zakazala je 24-časovni generalni štrajk, koji je bio tek delimično uspešan.

Ni Unija niti neka veća politička grupa nisu pozvali Moralesa da podnese ostavku - opozicija je slaba, diskreditovana i razjedinjena, a nekoliko njihovih lidera je pobeglo iz zemlje jer su optuženi za izazivanje pobune.

Evo Morales se 2010. godine založio za izgradnju autoputa kroz džunglu u rezervatu Tipnis u istočnoj saveznoj državi Beni dugog 300 kilometara. Projekat bi finansirao Brazil. Oko 1.000 protivnika autoputa krenulo je sredinom avgusta iz glavnog grada Benija, Trinidada, u marš na La Paz, a taj marš je u nedelju razbila policija. Nekoliko stotina demonstranata je uhapšeno, ali je lokalno stanovništvo primoralo policiju da ih oslobodi.

Evo Morales, poreklom iz plemena Ajmara, odrastao je u siromaštvu. Na mesto predsednika došao je 2005. godine uglavnom zato što je simbolizovao društvene grupe koje su dugo bile marginalizovane u zemlji u kojoj dve trećine stanovništva čine urođenici, potomci Američkih Indijanaca.

Zalagao se za novi ustav 2010. godine koji je Boliviju definisao kao multinacionalnu zemlju i garantovao autonomiju za 36 indijanskih plemena. Ta autonomija još nije jasno definisana. Šest godina pošto je izabran, i u međuvremenu ponovo izabran za predsednika, Evo Morales mora da balansira između zaštite životne sredine i razvoja čitave zemlje - u ovom slučaju između prava 15.000 stanovnika rezervata i, kako sam kaže, interesa 10 miliona Bolivijaca.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.