Sve više porodica u Bijeljini zainteresovano za hraniteljstvo

Kako kažu hraniteljstvo je prepoznato kao značajan vid zbrinjavanja dece bez roditeljskog staranja u odnosu na smeštaj u institucijama, koje se bave ovom problematikom.

Prema evidenciji Centra za socijalni rad, ovim vidom brige o deci bavi se 25 porodica, koje ispunjavaju sve potrebne uslove da štićenicima pruže dobro porodično okruženje.

Dvomesečni Luka ostavljen je odmah po rođenju, a brigu o njemu preuzela je hraniteljska porodica koja mu pruža toplinu doma. On je već četvrto dete povereno na hraniteljstvo petočlanoj porodici Spremo.

- Bebe o kojima su ranije brinuli date su na usvajanje. Ovim poslom bavimo se iz ljubavi i nije nam teško da se posvetimo štićenicima. Jednostavno to je ljubav prema deci i neka vrsta sažaljenja prema toj ostavljenoj deci. To je način da im se pruži podrška, ljubav, porodični smeštaj - kaže Miladinka Spremo.

Navodi da oko malih štićenika ima dosta obaveza zbog čega i drugi članovi porodice priskaču u pomoć.Ovo iskustvo pomoglo je Jovani Spremo da izabere buduću profesiju. Studira socijalni rad, a u budućnosti planira da se i sama posveti hraniteljstvu ili da možda usvoji neko dete bez roditelja.

- Upoznata sam sa tim kako funkcioniše taj deo tog socijalnog rada, pa je to uticalo i da se odlučim da se bavim upravo ovim pozivom - kaže Jovana.

Naime, mesečna naknada za hranitelje je oko 600 maraka. Osim želje da se bave ovim poslom hraniteljske porodice moraju da imaju dobre uslove stanovanja, skladne porodične odnose i da svi članovi budu fizički i mentalno zdravi. Vodi se računa o tome da hraniteljska porodica i štićenik budu kompatibilni, a iskustva su pozitivna.

Direktor Centra za socijalni rad Milan Simeunović kaže da ohrabruje činjenica da je uprkos teškoćama sa kojima se susreću porodica i celokupno društvo, hraniteljstvo u eskpanziji.

- Život u porodici je neprocenjiv. Dete se uči i ljubavi i osnovnim vrednostima, svojim obavezama i pravima. Mi imamo decu koja su na hraniteljstvu duži niz godina i iskustva su odlična - kaže Simeunović.

Hraniteljstvo je Zakonom o socijalnoj zaštiti prioritet u odnosu na institucionalni smeštaj napuštene dece. Praksa je pokazala i da je ovaj vid socijalnog zbrinjavanja značajno bolji za decu, a za društvo čak i ekonomski povoljniji.

Unicef pomaže u zaštiti dece

Hraniteljskih porodica u Srpskoj trenutno je 286 sa oko 300 usvojene dece, a oko 500 mališana i dalje je bez adekvatnog roditeljskog staranja. Nedavno su iz Kancelarije Unicefa u BiH saopštili da će ova organizacija pomoći razvoju hraniteljstva u RS, odnosno u jačanju sistema dečije zaštite sa 1.000.000 evra.Kroz program u naredne tri godine biće provedene mnoge aktivnosti, a prisoritet će biti nepotrebno odvajanje dece od njihovih roditelja.