Dnevnik skrivenih uspomena

Treba mi nežnosti. Treba li tebi nežnosti? Treba li ti ona iskrena nežnost, koja te prožima celim telom i traži još? Posmatrajući te, tvoje telo, pokrete, stav ruku i tela, ja samo vidim suzdržanost. Vojnički stav, otpor i nešto što se mora. Zašto si hrlio njoj? Njoj koja ti je toliko laži dala, a ti si to sve sa kašikom meda progutao.Kažu budi iskren, voli i bićeš srećan. Možda to važi, ali u nekom drugom svetu, meni još nepoznatom. Naš susret je bio susret gromova strasti. Svaki tvoj dodir izazivao je hiljade munja u meni. Bljestala sam sva od ljepote užitka koje smo pružali jendo drugom. Nezasiti dodira, mirisa tela, kapi znoja. Svaki deo tvog tela odgovarao je mom. Tvoje usne nalazile su moje i u noći i u danu. Upoznao si moju dušu. Pružila sam ti je na dlanu, sa svim svojim slabostima i manama. Letela sam u zanosu i bila žena sa sjajem u očima. Radovala se svakom novom susretu i bežala u naš svet. Izgrađen na temeljima izbavljivanja od samoće i usamljenosti. Uz tebe nikad nisam bila usamljena, jer sam bila ispunjena. Dovoljno je bilo da se čujemo da mi srce zatitra. Sad ostaju samo sećanja. Razlivene uspomene po mom telu na neko vreme koje je prošlo. Džaba drugi i njihovi dodiri. Nemaju vrednosti, niti se daju izmeriti. Ti si bio i otišao. Jedan prelep deo mog života je postojao, postoji i postojaće celog mog života u dnevniku skrivenih uspomena, jer JA tako želim!