Imati trenutak

Svo vreme je stiskao jaknu uz sebe, pokušavajući da bude kulturan i sedi još dugo tu, a opet obaveze su ga stiskale. U jednom momentu, obe ruke je stavio na obraze, nagnuo se prema meni i zagledao onim zadimljenim pogledom, crnih očiju. Smejala sam se kao blesava, želeći da mu moje oči kažu više, pošto usta više nisu imala šta. Koliko sam imala reči za njega, toliko i nisam. Nisam želela dodir, želela sam ovaj posebni trenutak. U kome sam znala da ću biti opijena njegovim prisustvom i kad ne bude tu, narednih dana i nedelja. Po prvi put ispred mene je bio muškarac koji nije navaljivao, želeo moj dodir, usne ili nešto više. Ovaj muškarac je sedeo, slušao me i razumeo. Razumeo je on i više od mojih reči i pokreta. Razumeo je moju dušu i ono što mu ona želi reći. Sad o tome neću pisati. Možda pročita ove reči, prepozna moje osećaje i sledeći put me zgrabi vodeći u sočan poljubac.