Prizvani muškarac

Kad te prošlost probudi, sećanja se gomilaju. Srce se nasmeši, pa uozbilji. Oči sakriju sve, praveći tajanstvene kompromise između glave i srca. Okrećemo poznate stranice, tražimo nešto u njima. Samo snagom svog duha, možemo pokidati crne listove i prelistavati one vedrije i svetlije. Kažu, da svaki novi dan nosi neko novo iskustvo. Brojeći svoje godine, shvatam da sam još mlada, a iskustva u boli je bilo i previše. Tugovalo se ne samo za izgubljenim ljubavima, već i za nekim lepim momentima ili osobama. Sad pokušavam da ta iskustva saberem na jedno mesto i prekrijem ih belim prekrivačima. Ostavljajući prošlo vreme prošlosti i uzimajući novo. Hrlim u trenutak koji će obasjati moje oči i otkriti kraj mene pravu osobu. Koja će postojati u pravom smislu te reči i oplemenjivati moju dušu. Koja će biti ispunjena žudnjom za mojim dodirom, željna mog osmeha i sočnih poljubaca, koji će se prelivati sa naših usana i pretvarati u skladne potoke strasti. Osećam da dolazi taj tajanstveni muškarac. Samo što nije pokucao na moja vrata. Širom ću ih otvoriti, pre nego dotakne zvono na vratima, jer zvono u meni odavno najavljuje njegov dolazak. Prizvan strastima noći i pogledima jutra.