Rat čopora

Koliko godina moramo imati da bi shvatili neke stvari? Da li je neko prošlo vreme bilo bolje ili nam je ovo sadašnje? Koliko god da redamo pitanja, naići će nova, a mi i dalje na njih nećemo imati odgovore. Samo možemo čuti glasove nezadovoljnih, koji ostavljaju stvari da stoje kako jestu. Sve dublje upadajući u rupu frustracija, a da pri tome ništa ne čine da to promene. Svakodnevno slušanje muške ili ženske strane koja razočarano, a mogu reći i uplašeno, priča o stvarnom stanju sadašnjih muško-ženskih odnosa. Dovodi i mene, donekle do frapatnog zaključka: Da se ni jedni, ni drugi ne slušaju, niti razumeju. Uglavnom se kao čopori hijena sreću u zadimljenim lokalima, vrebajući istu žrtvu, a to se zove flašica nekog alkohola ili paketić droge. Pri tome ne obraćaju pažnju na potrebe koje imaju. Potrebe žene za muškarcem, a muškarca za ženom. Svi su željni dodira, a kad ih neko dodirne to je seksualno napastvovanje. Svima nam je potreban zagrljaj. Toplina i lepa reč. Zbog toga smo ljudi, a ne životinje. Mi se razumemo i bez reči. Nekad samo i šutnjom, usresređeni na osobu koja nam govori, a ne na svetlucanje mobilnog telefona.