Polovnjača!
Kratka priča Ljubice Mlađenović.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
„Znaš, draga moja ti si lepa, lepo izgledaš, vežbaš i trudiš se,ali ti si ipak polovnjača. Koliko god da koristiš neke kreme, maske, razne druge đakonije ti si i dalje prešla 35 godinu. Značajno vreme za mnoge stvari. Gotovo pola života".
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Kako je nizao ove rečenice, sve sam se više pitala ko određuje tu polovinu života. Da li biološki sat, roditeljske brige oko unučadi ili ćerkine već usedelečke karijere?
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Toliko pitanja oko samo jedne reči koja toliku težinu ima.
A, onda mi muške kolege nešto dobaciše i ja postavih pitanje ko određuje njihovu polovinu?
Da li su oni posle 35 godine momčine, pune snage, elena i raznih mogućnosti? Ili, i njima kuca biološki sat, jer već znamo šta godine čine brzini spermatozoida, telesnoj masi i onim naslagama oko pojasa, bicepsima, itd.
Tako, da dragi moj, odgovor je više nego jasan. Ja sam polovnjača, ti si polovnjača ili već neki muški izraz. Oboje smo znači polovnjače, a zapravo smo jedna celina. Celina kao čovek, ljudsko biće, stručnjak, ljubanik/ca, domaćin/ca, i još mnogo toga.
