Njegoš Kokotović iz Bijeljine najmlađi uzgajivač ptica u BiH

Učenik petog razreda OŠ "Sveti Sava" ovim hobijem bavi se već godinu dana. Član je Kluba „BH 15 Elita", a dobio je nedavno i svoje prstenove, te će od jeseni moći da se takmiči sa svojim ljubimcima. Njegoš kaže da mnogo voli golubove, koji su veoma pametne ptice.

- Moj tetak Dario iz Visokog drži golubove. Bilo mi je interesantno kako on priča i brine o njima i kako ih vežba. Odlučio sam da probam i dopalo mi se. Nije to samo hobi, to je ljubav. Ovo je skup sport, koji traži kaveze, hranu i najvažnije brigu i pažnju. Moji aviani, tekiri, beazi, golubovi su sa pedigreom. Odlete u visinu do kilometar, a mogu da lete i po 10-tak sati. Svi se uvek vrate kući. Još nije dokazano na koji način je uopšte moguća dresirati golubove koji imaju sposobnost da se sa velike udaljenosti i nakon dugo vremena vrate u svoj dom. Mojih golubova nekada nema i po 3 dana, a svaki put kada slete na golubarnik ja sam srećan - kaže Njegoš.

Priča i da je o golubarstvu mnogo naučio od komšija koji se bave ovim hobijem, ali i na internetu.

- Čitao sam da se u mnogim zemljama održavaju takmičenja golubova poput takmičenja konja ili pasa. Za najbolje golubove letače isplaćuju se basnoslovne cifre. Golub sa pedigreom zna da košta od 1.000 pa do 50.000 evra. Ovaj sport je broj jedan u Belgiji koja prednjači po broju golubova šampiona. Kod nas u BiH to i nije baš toliko zastupljen sport, a uzgoj golubova uglavnom se radi iz ljubavi ili hobija - objašnjava za „EuroBlic" ovaj mladi golubar.

Srbija Iako ide u školu i trenira košarku, Njegoš uvek ima vremena za svoje ljubimce. - Kaveze su mi pomogli da napravim deda i tata, a hranu sam kupujem i pripremam. Obrok mora da se sastoji od kukuruza, pšenice, prosa, ječma, suncokreta i drugih semenki. Redovno ih i vakcinišem jer samo zdrava ptica može da učestvuje na takmičenjima - kaže Njegoš. Dečak je proletos dobio od Udruženja golubara BiH svoje prstenove.

- Kada sada moj golub sleti u tuđi golubarnik, a dešava se i to, mene odmah taj golubar obavesti i ja mogu da odem po svoju pticu. Bez tog prstena ne mogu ni da se takmičim - objašnjava dečak.

I Njegoševa mama Jelica sretna je zbog dečakovog hobija.

- Voli životinje. Mnogo me raduje što ne provodi sate na računaru kao što to rade njegovi vršnjaci. Svaki dan u golubarniku provede po dva, tri sata. Sam ih hrani, čisti kaveze. Pomognemo i mi malo, ali predan je i brižan - kaže dečakova mama.

Drugare želi da uči o golubarstvu

Njegoš kaže da bi voleo da se više njegovih vršnjaka bavi golubarstvom. Rado bih ih naučio sve što zna o njihovom uzgoju i dresuri. Bez obzira što je ovo hobi za odrasle, on neće odustati. Golubarstvo je prilika i da putuje i upoznaje zanimljive ljude i krajeve. Veruje da će sa svojim golubovima osvajati prestižne nagrade, a već se priprema za takmičenje koje će se održati na jesen u Bijeljini.