Prepustiti se

Mislila sam da svaki naredni muškarac u mom životu nosi razočarenje. Onda se čovek upita: Pa šta sa mnom nije u redu? Jer, sve kad se poreda, nije onako kako smo očekivali. Možda baš to što od nekog očekujemo nas vodi u razočarenje. Koliko puta je svako od nasmaštao o idealnoj ljubavi, prožetoj svakodnevnim ljepotama, koje nam pripeđuje draga osoba. Nekom je mašta sastavni deo života, a nekom samo beg od surove stvarnosti. Mogu da se pohvalim da sam se uplela u sve to. Mašta je sastavni deo mog života, kao i ona luda očekivanja, ali i silna razočarenja. U celoj toj zbrci ipak se pojavio neko i rekao mida se opustim i prepustim. Da se najbolje stvari dešavaju spontano. Da ništa ne očekujem,da mnogo ne dajem i da sve ono što se desi biće vrhunsko zadovoljstvo i uživanje. I, bio je upravu. Veče je donelo zabunu. Prelistavajući po glavi sve slike i reči, više su me zbunjivale, negodavale neko objašnjenje. Onda je usledilo jutro i haljina boje vina. Jurila sam na put, manje više interesantan. Idem u grad mladosti mojih roditelja. Prvo put se srećem sa novim predelima, starom tvrđavom na vrhu brda i porukom, koja je usledila u toku vožnje. Uzimam telefon i čitam reči poslate od moje drage osobe. U poruci reči kao melem za moju dušu. Poziva me na kafu i juri u susret meni. Slučajno je jutros ustao u pet, krenuo na put, obavio posao i sad se vraća nazad i poziva me na jutarnju kafu. Kao da je znao da je još popila nisam. Srećemo se na raskrsnici, pored koje je restoran. Okružen crvenim muškatlama, sa stolovima prekrivenim crvenim stolnjacima. Sve u skladu sa bojom moje haljine i auta koje vozim. Pogledi nam se sreću. Osmesi ukrštaju, a reči slivaju sretne zbog slučajnog susreta. Pisala bih vam ja još o tom susretu, ali verujem da sad na delo stupa vaša mašta. Prepustite joj se i uživajte u slučajnim susretima, kao ja.