Slab odziv za studiranje u Bijeljini: Mladi ne žele da upisuju fakultete
Nakon prvog upisnog roka na bijeljinskim fakultetima ima još slobodnih mesta. Na fakultetu Poslovne ekonomije, koji je prethodnih godina beležio veliki pad u broju studenata, ostala su samo dva slobodna mesta, ali će tražiti povećanje broja za 20 studenata u drugom upisnom roku.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Slobodnih mesta ima i na Pravnom i na Pedagoškom fakultetu, koji u prvom upisnom roku nisu popunili ni polovinu od predviđenog broja studenata.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Na Pravnom fakultetu u Bijeljini, od planiranih stotinu studenata, u prvom upisnom roku primljeno je samo 37.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
- Zainteresovanost studenata je u odnosu na prošle godine znatno manja. Drugi upisni rok traje od 28. avgusta do 1. septembra, prijemni se polaže 4. septembra, a rezultati će biti objavljeni 6. septembra. Nadamo se da će kapaciteti tada biti popunjeni. Postojimo i radimo već 70 godina. Prošle godine nas je i predsednik Republike odlikovao ordenom - kaže docent na ovom fakultetu, Svjetlana Ivanović.
I na Pedagoškom fakultetu ima još dovoljno mesta, jer se od planiranih 200 studenata upisao samo devedeset i jedan, podaci su dekana, Dalibora Stevića.
Najveće interesovanje ove godine vladalo je za Fakultet poslovne ekonomije. Ostala su još samo dva slobodna mesta, od 80 upisano je 78 studenata, a tražili su dozvolu za upis još 20.
Uspeli su da studente privuku promotivnom kampanjom, jer je fakultet bio gotovo pred gašenjem, naglasio je dekan Miladin Jovičić.
- Smanjuje se broj mladih ljudi koji žele da studiraju. Oni koji to čine žele da završe fakultete i odsele se u inostranstvo. To je posledica sve teže ekonomske situacije i nemogućnosti da se mladi uprkos diplomi zaposle - kaže Jovičić.
Na bijeljinskim fakultetima ističu nekoliko razloga za smanjen broj upisanih studenata.
Pad nataliteta, poklapanje termina za upise sa fakultetima u Srbiji, nezainteresovanost mladih za fakultete, i želja za odlaskom u inostranstvo. Da je zbog ovoga sve manji broj onih koji žele da studiraju potvrdila je i studentkinja Fakulteta poslovne ekonomije, Sanja Matić.
- Imamo i tu negativnu kampanju - završen zanat - hleb u rukama. Tako da se mnogo mladih iz straha za budućnost opredeljuju za zanimanja koja su deficitarna na tržištu rada. A znate da pravnika, ekonomista, prevodilaca ima mnogo na biorima za zapošljavanje - kaže studentkinja.
Prekvalifikacije srednjoškolaca
Sve više je srednjoškolaca koji nakon završene škole pokušavaju prekvalifikacijom za tražena zanimanja da pronađu posao, a u tome je i dalje najveća zainteresovanost za medicinsku struku i nakon toga odlazak u inostranstvo.
22° 10°
