Dopuna ljubavi

Kakav nam god bio status u ljubavi uvek osetimo da nam nešto nedostaje. Ako smo u braku, onda nam nedostaju one sitnice sa početka veze, ako smo u vezi onda počinjemo da nalazimo mane partneru ili se s vremenom hladimo, a ako smo sami priželjkujemo nekog. Sve u svemu često nismo zadovoljni onim što imamo, i baš tad u takvim uslovima dešavaju se dopune ljubavi. Neko bi to nazvao hrabrost, a neko ludost. U mnogome zavisi od vaspitanja, mesta življenja i trenutka. Ukoliko se taj trenutak desio dok smo usamljeni ili u nekom drugom emotivnom stanju, verovatnoća da se dopunimo je mnogo veća. Verujem, da mnogi čitajući ove reči će huliti na njih i odmahivati glavom, jer govorim o stvarima koje su suprotne zavjetima datim kako pred svjedokom tako i pred Bogom. Posmatrajući ljude oko sebe, iza dana u dan zaključujem da su nam nosevi više u ekranima telefona, nego u sagovornicima do ili preko puta nas. Da nam je svet interneta ukrao mnoge slatke trenutke i da to zvjeranje u telefon može samo da škodi našim očima i mozgu, nego da neki doprinos. Zaboravili smo da se družimo i čitamo knjige. Zbog svega toga umesto stvarnosti mi hrlimo u svet interenta. Maštajući o nekoj zgodnoj cici što je tek objavila fotku u kupaćem na fejsu, ili pak o dečku koji je na fotografiji prikazan u zanosu podizanja tegova u nekoj od fensi teretana. Sve su to životne dopune, pa i one ljubavne koje nam na kratko daju osmeh na lice, a na duže gorčinu u ustima.