Biblioteka preporučuje da pročitate...

Ne samo Nobelove nagrade koja mu zbog svih finesa narativnog govora koji posvećuje svojim romanima, legitimno pripada, već i opiranja jednoj pojavi koja nije rijetka u današnjoj književnosti, a to je njegova migrantska pozicija. Da, Nobelova nagrada otišla je u Veliku Britaniju, a ne u Japan.

Ovdje se rado sjećamo knjige Homi Babe „Smeštanje kulture" u kojoj je interesantno pozicioniranje u kome je lako pisati o Istoku sa Zapada, kad već sam autor nije više dio toga Istoka. Jednak je taj, kukavički slučaj traženog autora Haleda Hoesinija u udobnosti američke književnosti.

Potpuna opreka tome bio bi sjajan bolivijski pisac Gosnalo M. Tavareš koji i dalje stoji na poziciji disidentske književnosti, ali u granicama svoje zemlje, što svedoče i njegovi sjajni romani „Jerusalim" i „Jedan čovek Klaus Klamp".

Druga je priča jevrejskih pisaca, ali na Tavarešovoj osnovi, kakav je David Grosman i roman „Do kraja zemlje".

Evo sada Išigura! Kako ćemo ga pozicionirati - sa svim iskrenim pohvalama pisca koji je u svoj habitus pounitrio kulturu naroda kome je naknadno pripao, vrlo herojski! Razmena darova in vivo! I to je sušta ljepota izgradnje i nadogradnje kulture ma koje nacionalnosti.

Prelistajte samo „Ostatke dana" i videćete nasleđe u liniji Šekspir - Dikens - Hardi!

Odvažan, ali tempom lagan stil, nedovoljno uglačan da bude visoki, ali apsolutno neukaljan kotidijenom da bi pao ispod toga, ostatke jedne klase pričaće vam u ostacima svojih dana, jedini preživeli ostatak toga svijeta...

Jedan batler, kao više od metonimije visoke klase koje više nema. Kao dio imanja, vile ostaje svjedok ranijeg vremena koje još pamti poliranje kristala i rezignirano prima koka-kola trendove novog američkog vlasnika.

Narodna biblioteka „Filip Višnjić" pokazala se dobrim anticipatorom, te na našim policama pored „Ostataka dana" možete naći i romane „Bez utehe", „Zakopani džin" i „Slikar prolaznog sveta".

Jelena Kalajdžija