Članice evrozone otpisale Grčkoj pola duga

Na sastanku koji je počeo sinoć, a završen rano jutros, šefovi država i vlada sedamnaest zemalja koje koriste evro dogovorili su se i da povećaju obim Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFFS) na oko hiljadu milijardi evra.

EU će, pored toga, do kraja godine zajedno sa Međunarodnim monetarnim fondom pokrenuti zajednički program pomoći Grčkoj vredan sto milijardi evra. Iako su šefovi najmoćnijih evropskih zemalja bili u Briselu, novinarima su se na završetku sastanka obratili samo predsjednik Evropskog saveta Herman Van Rompej i predsjednik Komisije Manuel Barozo.

"Svi smo svesni koliko je situacija ozbiljna", rekao je Van Rompej, obrazlažući odluke. "Danas nijedna vlada ne može sebi da dozvoli da potcijeni posledice prezaduženosti ili krah cijena nekretnina ni kod kuće ni u drugoj zemlji. U suprotnom, kaznili bi ih birači i tržiste. Greške iz prošlosti se ne smiju ponoviti", izjavio je Van Rompej.

Barozo je rekao da je Evropa prošle noći "potvrdila da je sposobna da preduzme sve što treba da bi očuvala ekonomsku stabilnost". "I ranije sam govorio, a sada ponavljam da je ovo maraton, a ne sprint", zaključio je on.

Odluka o otpisivanju polovine grčkog duga i formiranju programa pomoći naslanja se na zaključke svih 27 članica EU, koji su na dvoiposatnom samitu u srijedu uveče odlučili da će vodeće evropske banke odsad morati da povećaju obavezne rezerve na devet odsto aktive. To zahteva da do 30. juna 2012. banke prikupe dodatnih 108 milijardi evra.

Maratonski samit u Briselu, koga su mnogi proglasili sudbonosnim za budućnost evra i EU, pratilo je oko 2000 akreditovanih novinara, što je najveći broj od usvajanja Lisabonskog sporazuma 2009. godine.