Želim te!

Da li ste čuli kad ove reči od drage osobe? Koliko su Vam one značile? Zapravo, da li su samo te dve reči dovoljne, da vam daju pravu sliku o stanju te osobe prema vama?

Ja mislim da nisu. Ove dve reči su divne, dok još klize sa usana drage nam osobe. A, mi u tom trenutku sedimo jedno preko puta drugog i dodirujemo se vrhovima prstiju. Ili, u situaciji, kad ležite na postelji jedno kraj drugog i on izgovara te reči, gledajući negde u plafon, a ne u vas. Kako Vam zvuče tad te reči?

Osećate li njihovo pravo značenje, ili su samo reči izogovorene u tihom trenutku? Da li te reči treba da prate dodiri, šaputanja, užareni obrazi, romantični trenuci, da bi zaista dobile pravo zančenje?

Značenje, da ste jedno drugom neophodni kao zrak. Da, Vaša tela venu bez dodira onog drugog. Momenti u kojima pamtite uzdah te osobe i one čvrste stiske u trenucima nepostojanja stvarnosti. Kad zamagljni prozori, vlažna postelja i pregrejana tela govore više od reči. Kad pogledom kazuješ sve.

Čak i onda kad se budi dan, baciš pogled na sunce, koje se pomalja iza oblaka i shvatiš, da taj trenutak ne želiš deliti sam. Već sedaš u auto i juriš u želji, da iznenađenje koje ćeš prirediti svojoj dragoj osobi, dolaskom u njen grad bude njeno zadovoljstvo. Da energija koja će se stvori u tom trenutku i u tom susretu bude preobličena u te dve reči, koje ostaju neizgovorene jer su rečene na drugi način.