Zen, mirni izraz lica

Zbog nerešenih nedoumica, stalnog iščekivanja, vremenom naše telo postane obamrlo. Obuzme ga čudna smirenost, koja se polako reflektuje na lice i ono poprima zen, miran izraz lica.

Danima pokušavam, da dokučim zbog čega si otišao. Šta je to, što te povuklo? Šta te otrglo iz mog zagrlјaja u kojem ti je bilo lepo, jer sam ti celim bićem darivala nežnost, toplinu i lјubav. Znao si da mi se sviđaš, ne na trenutak, već za ceo život. Kroz samo par dana „provalio" si šta želim od tebe i koliko želim da ti se dam.

Budi mudra, budi pametna!

Hoću! Ali, kako? - govorili su mi.

Dok nisam sela i donela odluku da se promenim nisam mogla biti mirna. Bilo mi je potrebno da te gledam u oči, da ti pričam i da pratim tvoje izraze lica. Bile su to samo slabo krivudave linije, ako ne pratiš ne možeš ni prepoznati, a ja sam to silno želela. Iznenadila sam te. Nisi očekivao toliku količinu otvorenosti, iskrenosti i prisebnosti.

Sa osmehom sam ti govorila, vešto se boreći da me srce ne zaustavi. Da, ne potekne neka druga, nežnija i slabija reč. Trebalo mi je da osetiš moju jačinu, snagu, a nadasve smirenost. Drhatavim glasom se sve ruši, a jakim zidaju novi temelјi. Male prevare, iskrice mudrosti, mangupske vragolije, to mi je sad trebalo.Trenutak kad ja postajem ženski frajer i upravlјam tobom, a da ti to i ne znaš. Potrebno je da postanem nedodirlјiva, da bi ti poželeo da me dodirneš. Da pretvoriš moj zen, mirni izraz lica u prelepu krivudavu liniju usana, koja se zove osmeh.