Pravnik iz Ugljevika u rakiji našao recept za dobru zaradu

On je samo jedan od primera mladih ljudi koji su se okrenuli poljoprivrednoj proizvodnji čime ostvaruju dodatni izvor prihoda. Aleksandar kaže da, nakon što je nasledio imanje u Bogutovom selu, nije dopustio da ono zaraste u korov, već je očistio oranice i zasadio 500 stabala viljamovke.

Kako kaže, planira da zasadi još toliko, a želja mu je da proizvodi rakiju sa oznakom geografskog porekla i da je izvozi u EU.

Priča za „EuroBlic" da je nakon zavšrenog Pravnog fakulteta pronašao posao, ali da svako slobodno vreme provodi u selu. Od ostalih voćara iz ovog majevičkog sela koji uglavnom sade šljive, on se izdvaja po zasadima kruške viljamovke.

- Posadio sam 500 sadnica na dve parcele, gde je nakon druge godine od sadnje bilo oko 30 odsto roda. Nisam prskao u cvetu, a voćke nisu opadale i crv ih nije napadao. Viljamovka je otpornija na insekte i pokazala se kao pravi izbor sorte - kaže ovaj mladić.

Dodaje da uz savete iskusnih voćara i savremenu agrotehniku očekuje dobre rezultate.

- Sadnice sam obezbedio u rasadniku na Majevici, a osnova za kalem je koren divlje kruške. To je velika prednost u uzgoju, te na proleće planiram postaviti i sistem navodnjavanja - kaže Aleksandar.

Ističe da na dnu voćnjaka ima bunar i planira da na proleće sa pumpom i agregatom omogući navodnjavanje sa velikim cisternama od 1.000 litara.

- Plašim se suše i zato mi je neophodan sistem za navodnjavanje. Na nekih pet duluma iduće jeseni planiram novi zasad. Cilj mi je 1.000 sadnica, a onda se mogu nadati i podsticajima Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva RS - dodaje Krstić.

Hvali se da ulaganja nisu velika i da je voćnjak, dugoročno gledano, dobar izvor prihoda.

- Naš kraj je poznat po proizvodnji šljive i šljivovice, ali je potražnja za rakijom viljamovkom sve veća. Ukoliko se obezbedi oznaka geografskog porekla i ispoštuju ostali zahtevi, mogla bi se izvoziti i na strana tržišta. Raduju me inicijative za brendiranje - naglašava on.

Priča da se za ostanak na selu opredelio jer tu vidi svoju budućnost.

- Kada sam zasadio voćnjak nisam znao šta me čeka, ali ne žalim ni uloženi novac ni vreme. Ja sam dete poginulog borca. I otac i stric su mi dali život za RS. Zato ne razmišljam o odlasku sa ovih prostora. Moralna obaveza mi je, ali i želja da ostanem ovde, stvorim porodicu i borim se za bolju budućnost - zaključuje mladić.

Aleksandar je bio odličan student, što mu je obezbedilo stipendiju Vlade RS. Radio je i kao student istraživač u Haškom tribunalu, volontirao je u Okružnom sudu da bi stekao znanje i praksu u struci.

Voćarski kraj

Majevički kraj ima dugu tradiciju u proizvodnji voća i voćnih rakija, a voćarstvo je jedan od strateških pravaca razvoja.

Na području opštine Ugljevik registrovano je 1.300 poljoprivrednih gazdinstava, a procenjuje se da ima oko milion stabala voća. U opštini Lopare zasađeno je oko 700.000 stabala voćnih vrsta, a osim šljive uspešno se proizvodi i jabuka, kruška i malina.