Ništa bez mesa

- Meso se sastoji od mišićnog, vezivnog i masnog tkiva. Najvrednije je, naravno, mišićno tkivo, koje je kod mlađih životinja finije, svetlije, sočnije i lakše se vari. Kada kažemo da postoji crveno i belo meso, zapravo govorimo o tipu mišića. Crveno meso je masnije od belog i ima više gvožđa. Da bi meso bilo ukusno, sočno i meko, ono mora da sadrži i masno tkivo. Svinjetina i govedina imaju najviše masnoće, dok junetina, teletina, piletina, ćuretina, konjsko meso i divljač spadaju u posnija mesa. Masnija mesa su kaloričnija, ali imaju manju nutritivnu vrednost - kaže Jasna Anđelković, čije stručne radove možete pročitati na sajtuwww.nadijeti.info.

Na trpezi tri puta nedeljno

Meso sadrži 16-24 odsto belančevina, a njihova količina zavisi od masnoće. Najviše belančevina sadrže živinsko belo meso, meso kunića, konja i divljači. Količina masti u mesu zavisi od uhranjenosti životinje, pola, vrste i regije.

- Meso je siromašno ugljenim hidratima, ali zato obiluje mineralima poput kalijuma, natrijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma... Biološka vrednost mesa potiče i od vitamina rastvorljivih u vodi, pre svega vitamina grupe B i nešto manje vitamina A i E. Meso je naročito važan izvor vitamina B12 jer njega nema u biljnoj hrani. On je potreban za izgradnju crvenih krvnih ćelija i normalno funkcionisanje nervnog sistema - kaže Jasna Anđelković.

Birajte meso prema potrebama

• Junetina je sjajan izvor gvožđa, cinka, vitamina B2, B6 i niacina, vitamina B kompleksa koji snižava nivo holesterola u krvi. Pozitivno deluje na nervni sistem, srce i krvne sudove, a pomaže i kod osteoporoze.

• Teletina je bogatija mineralima od junetine, a sadrži i više niacina, kao i dva-tri puta više kalcijuma. Obiluje esencijalnim masnim kiselinama, lako se vari i jača kosti, vezivno tkivo, ulepšava kožu... Podiže hemoglobin i poboljšava krvnu sliku.

• Jagnjetina je dobar je izvor proteina, gvožđa, cinka i vitamina B. Inače, belančevine iz jagnjećeg mesa su količinom i kvalitetom ispred belančevina iz teletine i piletine.

• Konjsko meso je slično goveđem. No, ono je mršavije, neznatno slađe i mekše. Sadrži više proteina i gvožđa, a manje masti i odlično se pokazalo u borbi protiv anemije.

• Pileće meso je odličan izvor kompletnih proteina, kalcijuma, fosfora, gvožđa, riboflavina. Manje je kalorično od junetine, sa manjim postotkom masnoće, ali i sa manje vitamina B12, cinka i gvožđa. Svi delovi pilećeg mesa nisu istog sastava, pa tako pileće belo meso ima 20 odsto manje kalorija i dva puta manje masti od bataka ili karabataka. Piletina podiže energiju i pozitivno utiče na nervni sistem.

• Ćuretina ima 20 odsto manje kalorija od piletine i oko 75 odsto manje masti, a dvostruko veću količinu niacina. Sadrži više gvožđa i cinka. Takođe sadrži aminokiselinu triptofan, esencijalnu aminokiselinu iz hrane, koja pomaže telu da proizvodi serotonin, izvanrednu supstancu koja deluje umirujuće, a zaslužna je i za dobro spavanje. U zdravstvenom smislu ima iste blagodeti kao i piletina.

Kako se pravilno kuvaTokom pripreme mesa nastaju promene koje smanjuju njegovu biološku vrednost. Tokom tog procesa meso menja boju, smanjuju mu se zapremina i težina. Koagulacija belančevina odigrava se na temperaturi od 60 do 63 stepeni.- Kada kuvate meso, potpuno ga potopite u vodu, a sud poklopite kako biste sačuvali miris i ukus. Ukoliko želite da meso bude sočnije, stavite ga u vrelu vodu pre kuvanja zato što će se na taj način pore na površini zatvoriti, pa sokovi iz mesa neće iscureti. A ako kuvate supu ili čorbu, onda meso stavite u hladnu vodu - kaže Jasna Anđelković.

U cilju prevencije kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih oboljenja treba jesti isključivo kuvano i suvo pečeno meso. Najbolje je da za to koristite električni roštilj, teflonski tiganj ili kesu za pečenje u rerni. Dijabetičarima i osobama koje su na redukcionim dijetama takođe se preporučuje ovakva priprema, ali isključivo živinskog mesa. Ne preporučuje se prženje mesa u masti ili ulju, kao ni pohovanje zato što meso tako upija mnogo masti.