Rad u noćnoj smeni uništava naše zdravlje, a evo koliko godina je potrebno da se oporavite
Studija je provedena na Univerzitetu Malmo i Univerzitetu Upsala pod vođstvom profesora Kristijana Benedikta
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Dugoročan rad u noćnoj smeni može biti opasan po zdravlje i uzrokovati čitav niz posledica. Srećom, prelazak u dnevnu smenu neke od njih briše, ali potrebno je određeno vreme da se organizam vrati u normalan tempo.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Prema studiji Univerziteta Prinston, između sedam i 15 odsto radne snage u industrijalizovanim zemljama uključeno je u neku vrstu noćnog rada, iako je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) klasifikovala rad noću kao mogući uzročnik raka.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Rad u delu dana kada je naš prirodni biološki ritam podešen na san, uzrokuje povišeni nivo stresa koji može dovesti i do kardiovaskularnih bolesti ili dijabetesa tipa 2. Stres otežava i rad imunološkog sistema, što je dobra podloga za više stope raka debelog creva ili raka dojke.
To su dugoročne posledice, ali nedostatak sna uzrokuje i one akutne. Najvidljiviji je umor, zbog čega informacije ne primamo na pravi način, društvene signale pogrešno interpretiramo i gubimo mogućnost empatije.
Takođe, u noćnoj sebi nije lako skloniti se od nezdrave hrane. Postoje istaživanja koja kažu da se konzumacija ugljenih hidrata penje za 35 do 40 odsto nakon samo četiri do pet dana smanjenih sati noćnog sna zbog povećanog nivoa hormona grelina koji reguliše našu glad.
On nas čini gladnima i podstiče na konzumaciju šećera i ugljenih hidrata.Studija iz 2016. godine sprovedena na sredovečnim muškarcima i ženama otkrila je da osobe koje rade u smenama postižu lošije rezultate na kognitivnim testovima.
Na sreću, to nije trajno, pa ukoliko "noćni radnici"prestanu sa takvim tempom na minimalno pet godina iznova, počinju da postižu rezultate jednake onima koje poseduju osobe koje ne rade u smenama.
Studija je provedena na Univerzitetu Malmo i Univerzitetu Upsala pod vođstvom profesora Kristijana Benedikta. Naučnici su analizirali podatke oko 7.000 muškaraca i žena u dobi između 45 i 75 godina života, pri čemu su u obzir uzeli i faktore koji takođe mogu da utiču na rezultat, poput obrazovanja ili prosečnog trajanja sna.
Kognitivne funkcije su skup mentalnih veština koje nam pomažu u svakodnevnom životu. Koristimo ih pri planiranju, te nam omogućavaju da se ussresredimo na određen zadatak.
22° 10°
