Ove reči celog života koristimo pogrešno

U svakodnevnom govoru često koristimo reči koje smo negde čuli i prihvatili ih, a da zapravo ne znamo šta one znače. Mi smo im vremenom dali neko svoje značenje, a kako vam se u ozbiljnom razgovoru neko ne bi smejao, poslušajte savete lingvista.

Jedna od najčešćih grešaka je upotreba rečialternativa u značenju „mogućnost". Alternativa je jedan od dva moguća izbora, dakle, nepravilna je upotreba u konstrukcijama kao što je „imamo više alternativa".

Isto tako se rečignorant neretko pogrešno koristi u značenju onaj koji ignoriše, zato što je pravo značenje ove imenice - neznalica.

Popularan izraz koji smo pokupili iz američkih serija i filmova jeste pridevultimativan. Obično kažemo da je nešto ultimativno dobro, kada hoćemo da kažemo da od toga bolje ne biva - iako ultimativan zapravo znači zadnji, poslednji. Takvih primera u Srbiji ima mnogo.

Za početak,snajper je reč uzeta iz engleskog i označava veštog strelca, a snajperista je dobijen prema vezista, tenkista, iako nema razloga za to.

Dalje, kada sledeći put za nekoga poželite da kažete da jesujetan zato što se lako vređa kada ga kritikujete, prvo se konsultujte sa rečnikom. Naime, sujeta po pravilu znači praznina, ispraznost, pa je onda sujetna osoba ona koja je isprazna, ali se diči nečim što zapravo ne poseduje. Drugi sinonim za ispraznost jetaština.

Posebno su problematične reči koje se koriste sve češće iz pomodarstva. Tako jeplagijarizam postao pomodna reč iako već dugo u srpskom postoje i plagijat i plagiranje, pa je ovaj izraz suvišan.

Ako ste sve ovo već znali, verovatno sada mislite da steeuforični od sreće, jer ste tako načitani i obrazovani. Međutim, grdno se varate.

Euforija je, prema postojećim rečnicima, stanje u kojem bolesnik oseća prijatno, vedro raspoloženje, tako da je pogrešna upotreba ove reči u značenju bes, uzbuđenje i slično.