Pustolovina ili potraga?

Ulazim u tvoj grad. Milina se razliva mojim telom, a suze radosnice samo što nisu krenule. Već odavno ti si otišao. Možda, sam i ja iz tvog života otišla, ali ti nisi još iz mog. Još nije došlo vreme da se oprostim od tebe. Potrebno mi je da se desi jedan trenutak, kako bih ti rekla - „Zbogom" i okrenula novi list u džungli mog života.

U tvoj grad sam došla da završim ozbiljan posao. Posao koji će mi doneti svetliju i sigurniju budućnost, jer sve ostalo mi je kao Titanik. Mogla sam da posetu tebi ostavim za sutradan,a mogla sam i odmah. Retko je šta u mom životu ostavljano da sačeka, uglavnom se sve dešavalo sad i odmah. Skrenula sam ka tvom naselju, samo jednom sam bila kod tebe. Bila je to jedna veoma uzbudljiva noć. Koja mi je donela više straha, nego spokoja. Tu noć smo učinili nešto, misleći da ujendo i dobijamo, ali smo zapravo izgubili mnogo više. Verovala sam da će ta noć ostaviti neizbrisiv trag na nama i vezati nas još dugo, ali ona nas je zapravo udaljila.

U stvarnom životu, mi smo bili udaljeni stotinama kilometara, ali u imagirnarnom, onom našem samo par sekundi vremena. To vreme se merilo putovanjem poruke, od jednog telefona do drugog.Tražila sam tvoju ulilcu. Upadala u jednosmerne ulice, u kojima su mi drugi vozači ljutito pretili prstom ili samo odmahivali glavom. Potraga ili pustolovina za tobom je počela ne tad, već mnog pre ovog vremena Sad je samo bila potraga za jednom ulicom, oivčeno sitnim čepresima, prelepim svetlima koja su dolazila od susednog kafića i redom automobila. Moj pogled je jurio po njima tražeći tvoje auto,samo ni to nisam znala. Znala sam da je dugačak i crn, ali ne i koje marke. Čim sam postala svesna da sam zapravo zalutala u tvoju ulicu srce je počelo ludački da tuče.Izašla sma iz auta, a noge su podrhtavale.

Celo telo mi je drhtalo. Znala sam na kojoj strani se nalazi tvoj stan.Čim sam ušla u ulaz, sećanja su počela da naviru. Tad si me vodio svojom rukom.Gazili smo stepenike istim korakom. Tvoj miris me je tad opijao i mamio. Ovaj put svetla u hodniku su bila upaljena, a moje srce nije prestalo da tuče. Pozvonila sam na vrata i odmaknula se u stranu. Nesvesno sam to uradila, od straha da ne otvoriš kad ugledaš moje lice. Pozvonila sam još jedanput i ništa.

Poklon koji sam ponela za tebe ostavila sam ispod otirača.Kad ga nagaziš znaćeš ko ga je doneo. Nagazićeš ga, istom onom jačinom, kao što si moje srce, u onoj noći kad si otišao i ostavio me. U ledenoj noći...