Kako se teorije zavere šire društvenim mrežama i ko zapravo veruje u njih?

- Uvreženo je mišljenje da oni koji veruju u zavere imaju tendenciju da budu tip ljudi koji povezuje svaku zaveru sa svime ostalim - kaže istraživač dr Kolin Klajn.

- Njih smo otkrili, ali oni su samo vrh ledenog brega - dodaje istraživač.

Naime, studija je pokazala da teorije zavera postaju popularne i široko rasprostranjene kada ih niz različitih ljudi povezuje sa sopstvenim prethodnim uverenjima. Dakle, mnogo ljudi se povezuje sa teorijama zavere zbog nepoverenja u tradicionalne izvore informacija, a zbog interakcije na stranici postali su angažovani sa sve radikalnijim idejama.

- Iako su danas teoretičari zavere potpuno različiti ljudi nego nekad, sumnjamo u to da mora postojati određeni psihološki skup motivacija koje ih karakterišu. Neki su iracionalni. Neki su besni, neki su nesrećni, neki rasisti, a neki skeptični -zaključuje se u izveštaju.

U izveštaju se navodi da unutrašnja logika koja se oslikava u terorizmu ima sličnosti sa zabludom koja je prisutna kod šizofreničara. Autori studije kažu da bi ovaj uvid mogao da pomogne istraživačima da otkriju kako se formiraju teorije zavere i kako one mogu da se „demontiraju".