Bila je kraljica narodne muzike, dugo je patila, a malo ko zna šta se dogodilo sa telom pevačice nakon njene smrti

Ova pevačica je ostavila neizbrisiv trag na polju narodne i izvorne muzike mada njene kolege tvrde da je umela i mnogo više. Zabavna, grčka muzika - bile su samo deo njenog repertoara.

"Dimitrijo, sine Mitre", "Veseli se kućni domaćine", "Moj Milane kad u vojsku pođeš","Na Uskrs sam se rodila", "Mito, bekrijo", "Ajde Jano, kolo da igramo", "Jel' ti žao što se rastajemo", "Zapevala sojka ptica" i mnoge druge samo su neki od naziva pesama koje je Vasilija opevala. O njenom privatnom životu se jako malo zna, a u jednom intervjuu otkrila je da je ostala bez supruga.

Njena ljubav bio je bubnjar Milan Đorđević. Dugo su bili u braku, a on je umro pre nje. Njegovu smrt je teško podnela. Ono što joj je teralo suze na oči bio je i način na koji je tretirana kao umetnik. Snimila je mnogo pesama, albuma i svojevremeno ploča, ali uz nagrade, priznanje od države nije dobila.

-Povredile su me i kolege muzičari, estradnu penziju nisam dobila iako sam nekoliko puta podnosila zahtev. Kada je penzija izglasana, trebalo je da je prvi dobijemo Cune i ja. On je penziju dobio, mene su zaobišli iako važim za pevačicu koja ima najviše snimljenih pesama u fonoteci Radio Beograda. Nedavno sam za PGP RTS snimila 60 antologijskih pesama, obećali su da će mi objaviti trostruki album, a onda su desetak mojih pesama strpali u nekakav zajednički muzički projekat za koji još ne znam šta predstavlja - rekla je Vasilija.

Pevačku karijeru je počela šezdesetih godina 20. veka. Mnoge njene pesme postale su hitovi koje slušaju različite generacije, evergrin. Kvalitetne interpretacije i glas obojen emocijama privukli su veliki broj poštovalaca.

Umrla je u 76. godini. Kremirana je u Beogradu 2011. godine. Njen pepeo je posut po Vrtu Sećanja koji je deo Novog Groblja.Upravo na tom mestu, ispod drveta po zemlji su ostalo samo telesni ostaci proslavljene umetnice. Dela i njena muzika će biti živi još dugo.