Dečja igrališta u Britaniji postaju sve pasnija, nastavnici to rade namerno, i evo i zašto

Pre četiri godine učitelji u Osnovnoj školi "Ričmond Avenju" odličili su da, kako je rekao jedan od njih, "unesu rizik" u svoje dvorište.

Izbačene su plastične kućice za igru a unete su kutije i cigle. Napravljena je i blatnjava bara, ljuljaška od automobilske gume, panjevi i klupe sa čekićima i testerama.

- Zapitali smo se kako da unesemo taj element rizika u svakodnevno okruženje - kaže Lea Moris koja radi u školi u Šuberinesu, na jugoistoku Britanije.

Sada, kaže ponosno Morisova, imaju vatru, koriste noževe, testere i različite alatke, sve pod nadzorom odraslih.

Unutra se mogu naći makaze i držači za selotejp sa oštrim nožićem, a kako kažu nastavnici "obično se samo jednom poseku".

Ispred Igrališta princeze Dajane u Londonu nalazi se obaveštenje za roditelje o rizicima koji su "namerno postavljeni kako bi dete umelo da ceni rizik u kontrolisanom okruženju umesto da slične rizike preduzima u nekontrolisanom i neregulisanom divljem svetu"

.Ovakav stav ima veze sa nostalgijom za starom Britanijom gde su deca bila žešća i sposobnija, piše "Njujork tajms".

Odgovara i desničarskim tabloidima koji na to gledaju kao na korigovanje preteranog maženja liberalnih dadilja, i progresivacima koje privlači slobodnije i prirodnije detinjstvo. Ovu praksu podržava i sve više zvaničnika uključujući Amandu Spilman, glavnog inspektora u Ofstedu, agenciji koja vrši inspekciju britanskih škola.

Krajem prošle godine, Spilmanova je saopštila da će njeni inspektori biti obučeni da razumeju pozitivne strane rizika.

- To nije isto kao da ste nemarni i da šaljete dvogodišnjaka da šeta na ivici 1.000 metara visoke stene bez pratnje - rekla je.

Britanija je jedna od niza zemalja gde nastavnici i zvaničnici smatraju da je zaštitnička kultura preterala.

Australija je prošle jeseni uvela nove standarde za opremu igrališta, i dala instrukcije operatorima da razmotre prednosti aktivnosti koje bi mogle da rezultiraju povredama. Gradovi i školske vlasti u Kanadi i Švedskoj su takođe prihvatile tu ideju.

Od kraja sedamdesetih, roditelji su zatrpani upozorenjima o opasnostima dečjih igrališta i predatorima koji vrebaju u predgrađima.

Prostori za igru su se promenili. Nestale su drvene ljuljaške i gvozdeni ringišpili i zamenila ih je gumena podloga koja ublažava udarce. Dečje igračke na igralištu su od bezbednog fiber-stakla. Rezultat je postepena sterilizacija igre, kaže Megan Talarovski, američki pejzažni arhitekta.

- Gumeni pod, malena struktura okružena ogradom, kao mali zatvor. A odrasli sede tu sa svojim telefonima i čekaju ih da završe - kaže o igralištima u SAD Talarovski.