Je l' i vama vrućina "diže živac"?

Sunce i toplo vreme vas čini agresivnijim, suicidalnim i nasilnim - pokazuje novo istraživanje.

Studija je pokazala da zajedno sa živom u termometru raste i hormon stresa u našem organizmu. Ovo otkriće je pokazalo novu stranu fenomena "letnjeg bluza" koji naučnike intrigira već godinama.

Za takozvani letnji bluz sada postoji mnoštvo dokaza koji toplo vreme povezuju sa agresijom, suicidalnošću i nasiljem.

Poljski tim je sada otkrio da je na vrućinu tako reagujemo zahvaljujući hormonu stresa - kortizolu - koji je niži zimi nego leti, zbog čega nas vrućina čini razdražljivim.

To, kažu naučnici, može da ima i uticaj na zdravlje jer je ova hemikalija veoma važna u regulisanju šećera, soli i tečnosti u telu.

Dr Dominika Kanikovska sa poznanjskog Univerziteta medicinskih nauka kaže da je pravo iznenađenje što leti imamo viši nivo ovog hormona.

"Ova otkrića su u suprotnosti sa tradicionalnim shvatanjem leta kao ‘lakšeg' godišnjeg doba", kaže ona.

Ideju da istražuju o ovoj temi naučnici su dobili zahvaljujući podacima o kriminalu, koji su pokazali da je veća stopa nasilja leti, posebno danima koji su topliji od proseka.

Brojne teorije sugerisale su da povećanje temperatura ubrzava rad srca, povećava nivo testosterona i drugih metaboličkih reakcija koje su okidač za simpatetički nervni sistem. Jednostavnijim rečima, to znači da su raspoloženiji za svađu ili još gore, tuču.

Dr Kanikovska i njene kolege kažu da je razlog jednostavan: za sve to zaslužan je uticaj vremena na kortizol. O njemu se govori kao o hormonu stresa jer se u krvotok oslobađa u stresnim situacijama.

"Hormon smanjuje zapaljenje i veoma je važan za opšte zdravlje. Nivo kortizola je najviši ujutru, a tokom dana polako opada. Najniži je uveče, da bi se održali zdravi obrasci spavanja", kaže ona, i dodaje da bolest, nedostatak sna i neki lekovi mogu da dovedu do češćih dnevnih fluktuacija tog hormona.

Njena grupa istraživača analizirala je studente medicine dva nasumična dana tokom leta i tokom zime, a utvrdili su da je nivo kortizola viši leti. Ona naglašava da je istraživanje bilo veoma detaljno i da su tokom perioda testiranja - celih 24 sata - na svaka dva sata uzorcima pljuvačke merili nivo korizola i markere zapaljenja.

Markeri zapaljenja nisu se drastično menjali u zavisnosti od godišnjeg doba.