Koji je najbolji položaj za zaštitu od groma

- Najbolja je gromobranska zaštita, ali treba uzeti u obzir da ni jedan gromobran ne predstavlja 100 odsto zaštitu, već se njime samo smanjuje verovatnoća od direktnog udara groma. Tako u naseljenim mestima gde na objektima postoje gromobrani koji štite zgradu, ljudi su prilično zaštićeni, a ta zaštita obuhvata i manji prostor oko zgrada - kaže Boris Dumnić, docent na Departmanu za energetiku, elektroniku i telekomunikacije Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Automobil, dobar zaklon

Koliko smo zaštićeni zavisi od konfiguracije terena, a statistika kaže da se udari groma češće dešavaju na čistinama, u poljima, nego u gradovima, gde postoje visoki objekti.

Zato je usled grmljavine najbolje potražiti zaklon u kući ili zgradi, ali i automobilu koji je takođe dobra zaštita od udara groma. Ako se ipak nađemo na otvorenom, treba izbegavati visoka usamljena stabla i vodu.

- Stvar je u raspodeli struje. Recimo, ako neko mokar trči poljem struja će ići preko njega i on će preživeti. Dok sa druge strane, ako se neko nalazi u vodi kada udari grom, to je kao da vam neko ubaci električnu grejalicu u kadu - navodi Dumnić.

Mobilni telefon ne privlači munje i gromove

On takođe kaže da mobilni telefon ne predstavlja opasnost da će privući udar groma iako od toga mnogi najviše strahuju.

Poslednji primer direktnog udara groma sa smrtnom posledicom odigrao se pre dva dana u jednom selu u okolini Prijedora kada je stradala jedanaestogodišnja devojčica dok je brala salatu. Nju je izgleda direktno pogodio grom dok je njen otac koji je stajao pored ostao nepovređen.

- Očigledno da je grom direktno pogodio jednu osobu i to je situacija kao kada dvoje ljudi stoje na ulici i neko sa terase iznad njih prospe vodu koja padne na jednu osobu. Čista slučajnost - objašnjava Boris Dumnić.

Udar groma ima svoje kanale duž električnih linija sila i on tamo gde se nameračio, tamo se prazni. Udara u zemlju, odnosno u objekat ili čoveka, a pošto nema strogog pravila nema ni stopostotne zaštite.

Zato ne treba stajati na najvišem objekatu u okolini blizu njega. Ne treba biti ni na otvorenom prostoru kao ni blizu pojedinačnog drveća.

Najsigurnije je za vreme grmljavine skloniti se u čvrst, zatvoreni objekat sa obavezno zatvorenim prozorima i vratima, a poželjno je držati se dalje od električnih uređaja i utičnica, jer se grom prenosi i kroz instalacije.

Na listi nesigurnih skloništa su svi zakloni koji su otvoreni prema spolja, poput nadstrešnica, autobuskih stanica...

Ako niste bili u mogućnosti da pronađete sklonište, a osetite da vam trnci prolaze telom ili vam se kosa nakostreši, velika je verovatnoća da će vas upravo u tom trenutku pogoditi grom, a u takvim situacijama stručnjaci savetuju da brzo čučnete što je moguće niže, prebacujući težinu tela na nožne prste, da bi što manji deo vašeg tela bio u kontaktu sa tlom. Pokrijte uši dlanovima, a glavu smestite između kolena da biste bili što je moguće manja meta.

U suprotnom, povrede koje su nastale pražnjenjem atmosferskog elektriciteta su teške povrede sa smrtnim ishodom. Neposredni uzrok smrti je najčešće srčani zastoj, ali pacijenti koji nemaju puls i ne dišu ne mogu se smatrati mrtvim, već treba uloziti trud u oživljavanje, jer im je to šansa za vraćanje u život.

Jedna od zabluda jeste i da se ne sme dodirivati osoba koju je upravo udario grom. Upravo suprotno tome, toj osobi treba masirati srce i davati veštačko disanje dok ne dođe hitna pomoć, ali nikako je ne pomerajte sa tvrde podloge.

Komplikacije sa kojima se naknadno može suočiti osoba koja je preživela udar munje su: stvaranje katarakte, neurološke i psihičke poteškoće, prskanje bubne opne i frakture kostiju.