Svi veliki gradovi otimaju se da budu domaćini IT giganata osim Berlina i tvrde da imaju dobar razlog za to

Planovi za otvaranje novog centra nailaze na protivljenje lokalnog stanovništva, koje na kreativan način izražava nezadovoljstvo zbog "egzistencijalne pretnje". U lokalnoj knjižari "Kalablik" dva puta mesečno održava se "Anti-Google-Cafe" miting, a od prošle godine izlazi list koji se bori "protiv Gugla, džentrifikacije, raseljavanja i tehničke dominacije".

Sedište budućeg "Guglovog" kampusa je zgrada bivše elektronske podstanice (Umspannwerk), koja se trenutno iznajmljuje za različite događaje. Mada je otvaranje prvobitno najavljeno za septembar 2017, u međuvremenu je odloženo za jesen, ove godine. Biće to sedmi ovakav "Guglov" centar širom sveta.

Centri u Londonu, Madridu, Tel Avivu, Sao Paulu i Varšavi stecišta su preduzetnika. U njima se nalaze poslovne prostorije osnivača startap kompanija, a služe i kao centri za povezivanje i obrazovanje.

"Guglovi" planovi za otvaranje takvog centra u Berlinu izazvali su tenzije zbog izmeštanja lokalnih preduzeća, umetnika i stanovnika koji su tu godinama živeli, ali više ne mogu da plate stanarinu koja neprekidno raste. Oni dolazak "Gugla" vide kao simbol ekonomske, a možda čak i kulturne promene, koja će tek uslediti.

- Mislim da su u "Guglu" bili iznenađeni što su naišli na otpor - rekao je Štefan Klajn, lokalni aktivista iz organizacije "GloReiche", na jednom od sastanaka, koji se održavaju dva puta nedeljno. Svako veče, posle posla, on i njegove kolege, nude savete građanima koji strahuju da će morati da napuste svoj kraj.

- Svuda gde su otvorili centar dočekani su aplauzom, ali ne i ovde - kaže Klajn.

- Džentrifikacija (pretvaranje čitavih delova grada u skupe centre za dobrostojeće pripadnike srednje klase, tako da ljudi koji tu godinama žive ne mogu da podnesu poskupljenje dažbina i troškova života) možda se već desila, kao na primer u Londonu, ili grad vapi za time, kao u Varšavi, ali ovde, u Krojcbergu, ljudi su sumnjičavi - smatra Klajn.

"Gugl" je već uspostavio partnerstvo sa "Faktori Gerlicer parkom", koji otvara centar u komšiluku i koji će, kako se očekuje, imati 10.000 članova. Osnivače startap kompanija privlače kreativnosti, životnost i mešavina različitih nacija u ovom kraju Berlina.

Bum novih kompanija pratio je skok stanarina, koje su od 2004. do 2016. porasle za skoro 70 odsto. S obzirom na to da čak 85 odsto ljudi u ovom gradu žive kao podstanari, to je postala važne lokalna i državna politička tema. U aprilu su održane demonstracije protiv "suludih stanarina" u Berlinu, u kojima je učestvovalo između 13.000 i 25.000 ljudi.

Lokalni političari promovišu "digitalizaciju" Berlina, ali aktivisti strahuju da je reč o smišljenom poslovnom modelu. Kratak životni vek pojedinih startap kompanija ide u prilog stanodavcima, jer znaju da će za dve-tri godine ponovo moći da podignu kiriju.

Pored skokova stanarine, aktiviste zabrinjava i eksploatacija lokalne kreativne scene.

- Strateški su izabrali Krojceberg da bi iskoristili labavu mrežu kreativaca i atmosferu neuklapanja u bilo kakve kalupe i pravila, ovo je kraj koji bije glas da je bez predrasuda i pomalo otkačen - kaže Konstantin Sergiju, član aktivističke organizacije "Bizim Kiez". On navodi da je kompanija "Sidewlak Labs", u vlasništvu "Guglove" matične kompanije "Alfabet", nedavno ponudila Torontu da obnovi obalu i napravi pametan grad. Prema njegovom mišljenju, to je ozbiljan razlog da posumnjamo da je interes kompanije da dođe do podataka.

- Verovatno su mislili da će se smestiti ovde i da će se ljudi osetiti oslobođeno, jer svi vole "Gugl", zar ne? Ali neće im biti lako kao obično - kaže aktivista koji koristi pseudnom "Lari Pejdžblenk". Osnivač sajta"Fuck Off Google" ukazuje na to da je u prošlost tehnološke kompanije bilo primera izbegavanja poreza i pokušaja masovnog nadziranja, što nije u skladu sa progresivnim vrednostima ovog dela Berlina.

On kaže da bi više voleo da grad postane "prestonica decentralizovane tehnologije, koja daje ljudima slobodu, umesto da je ograničava".