“Možda će neko doći nešto da kupi” Zaposleni u privredi na poslu i za praznike, BEZ MARKE nadoknade

Međutim, nemaju kud nego da se povinuju direktivi poslodavaca da moraju doći na posao, pa makar to značilo da će, zbog straha od inspekcija, sjediti iza zaključanih vrata?! Tako ne čudi da radni dan završe sa nulom u pazaru, jer njihove mušterije ne idu u kupovinu, računajući na to da je državni praznik - neradni dan.

Još više poražava činjenica da mjesečno rade za 650 KM, te da po osnovu rada na državni praznik na platu ne dobiju ni marku.

Miloš. S, trgovac iz Banjaluke, kaže su njegove radne kolege i on radili i juče, na Dan pobjede nad fašizmom.

- Radili smo skraćeno, pa smo umjesto do četiri, na poslu bili do dva sata. Znalo se desiti da na posao moramo da dođemo i 1. maja, te 21. novembra, na dan potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Iako je sasvim izvjesno da taj dan neće svratiti nijedna mušterija, gazda nam jednostavno naredi da moramo doći i još moramo voditi računa da nas slučajno ne uhvati inspekcija, a nikad nismo dobili ni marku za prekovremeni rad - kaže naš sagovornik.

Kada radnici pitaju koja je svrha njihovog dolaska na posao, odgovor poslodavca glasi - možda će neko, ipak, doći da nešto kupi.

- Već pet godina radim u istoj firmi, ali ne pamtim da je iko došao, pa dan provedemoneradno. Padali smo u iskušenje da prijavimo gazdu inspekciji, pa tako bar pokušamo da riješimo ovaj problem. Međutim, svjesni smo da će sumnja odmah pasti na nas, a niko nije spreman da rizikuje posao - priznaje sagovornik našeg portala srpskainfo.com .

U Uniji udruženja poslodavaca RS ističu da je rad državnim praznikom dozvoljen, ali da mora da bude plaćen.

- Mi smo za afirmaciju rada, ali da radnici, u ovakvim situacijama, dobiju uvećanje plate. Neplaćanje rada za državane praznike je nezakonito i treba da bude sankcionisano - poručuje direktor ove unije Saša Aćić.

Plaše se za egzistenciju

Sindikalci poručuju da je najveći problem što se radnici teško odlučuju da prijave bilo koji vid kršenja njihovih radničkih prava.

- Strahuju da će, ako se pobune, dobiti otkaz. Nažalost, ma koliko da su male plate u privredi, ti ljudi nemaju drugi izvor egzistencije. Zato rade i prekovremeno, vikendima, za državne i vjerske praznike, a da za taj rad najčešće ne dobiju nijednu jednu marku. Ćute i trpe, jer su veoma često jedini hranitelju u svojim porodicama - ističu sindikalci.