Čuvari vašeg srca

Pri tom, od kardiovaskularnih bolesti dvostruko češće stradaju žene, a češće ih pogađaju i cerebrovaskularne bolesti. Riziku su izloženi potpuno zdravi ljudi, koji, međutim, imaju nezdrave životne navike.- Šesnaestogodišnje istraživanje na 51.000 zdravih ljudi pokazalo je da kombinacija pet životnih navika smanjuje rizik od svih kardiovaskularnih bolesti za čak 85 odsto. Treba da ste nepušač, da imate indeks telesne mase ispod 25; da se zdravo se hranite, vežbate i pijete dve čašice alkohola dnevno, pa će vaše srce biti bezbedno.Nažalost, samo četiri odsto ljudi praktikuje svih pet preventivnih mera - objasnio je dr Piter Elvud, profesor na Univerzitetu „Kardif" i najveći svetski autoritet u oblasti preventive kardiovaskularnih oboljenja, s kojim smo razgovarali na međunarodnoj konferenciji u Biterfeldu.

Šta sprečava infarkt

1. Pušenje je uzrok 30 odsto svih smrtnih slučajeva izazvanih kardiovaskularnim oboljenjima na svetu. Zato prestanite da pušite.

2. Zdrava ishrana, pretežno bazirana na namirnicama biljnog porekla, smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja, doduše neznatno, ali zato dosta štiti od kancera.

3. Ako vam se obim struka i bokova povećaju za 15 odsto a indeks telesne mase je 32 ili veći, rizik od srčanih oboljenja uvećava se za 60 odsto. Dobrobiti od vitkosti su, dakle, enormni.

4. Fizička aktivnost je najvažniji faktor u preventivi srčanih oboljenja. Dovoljno je pola sata laganog hoda četiri-pet puta nedeljno da se rizik od srčanih oboljenja smanji za čak 35 odsto.

5. Umereno konzumiranje alkohola uz obrok, najviše dve čašice dnevno, takođe umanjuje rizik od srčanih oboljenja.

Aspirin kao preventiva

Svakodnevna upotreba malih doza aspirina, dakle 100 miligrama dnevno, efikasna je mera prevencije od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih oboljenja. Istraživanja pokazuju da aspirin može da smanji rizik od infarkta srca za 25 odsto kod ljudi koji su već imali infarkt srca ili moždani udar. Lek je toliko delotvoran jer razređuje krv i sprečava stvaranje tromba, koji dovodi do začepljenja krvnih sudova srca, izazivajući infarkt kod pacijenata koji su već preživeli infarkt, kao i kod svih ostalih koji spadaju u rizičnu grupu.

Aspirin, piti ili ne piti

DA

• „Bajerov" aspirin odobren je u više od 50 zemalja za prevenciju kardiovaskularnih oboljenja kod zdravih ljudi, a u celom svetu odobren je za prevenciju kardiovaskularnih oboljenja kod pacijenata koji su već imali infarkt ili neki srčani događaj.

• Obavezan je za pacijente kod kojih je ustanovljeno neko vaskularno oboljenje.

NE

• Aspirin može da pospeši krvarenje u želucu i izliv krvi na mozak

.• Broj srčanih i moždanih udara koje sprečava aspirin jednak je broju krvarenja koje izaziva.

• Aspirin retko izaziva fatalno krvarenje u želucu. Nema podataka o tome da je aspirin uzrok smrtnih slučajeva izazvanih krvarenjem.

• Podeljena su mišljenja o tome kad ljudi dobrog zdravlja, a stariji od 45 godina, treba da počnu da ga piju. Jedni smatraju da ga treba da uzimati kao prevenciju od vaskularnih oboljenja čim se pređe 45, a drugi tek kad se pojavi neki dokaz okluzivnog oboljenja.

• Iako je aspirin najefikasnija preventiva, on ne sme da se koristi kao alternativa zdravom načinu života.