Trka s vremenom: Ima li nade za dečake u pećini?

U pećinu su se nakon višednevne potrage spustili tajlandski mornarički specijalci. Među sedmoro spasilaca su i lekar i medicinska sestra, koji su ponudili da ostanu sa decom dok god ne izađu - što bi moglo biti tek za četiri meseca.

Dečaci koji su stari između 11 i 16 godina te njihov 25-godišnji trener pronađeni su u ponedeljak, nakon očajničke potrage koja je trajala devet dana.

Dečaci su bili u pećini Tam Luang kada im je voda preprečila izlaz i zarobila ih 23. juna.Sada se pojavio novi veliki problem. Niko ne zna kako dečake izvući iz pećine. Naime, da bi došli do njih, spasioci su morali da rone više stotina metara.

Reč je o mračnim, uskim i blatnjavim tunelima ispunjenim vodom koji predstavljaju velik izazov i iskusnim roniocima. Takav put mogao bi biti poguban za decu, posebno kad se uzme u obzir da su dečaci redom fizički slabiji zbog višednevnog boravka u pećini bez hrane i svetlosti, a i neplivači su.

Spasioci dečake uče da rone, u slučaju da budu morali da ubrzaju proces spasavanja.

Učenje dečaka da rone mogao bi biti jedini način da se oni izvuku napolje, mada se razmatraju i druge mogućnosti. Jedna od njih je i bušenje velike stene, ali otežavajuća okolnost u tom slučaju je, tačno ločiranje mesta koje treba da se buši, kkao bi se do dečaka došlo, kao i da je potrebno probiti kilometar stene.

Ono što još više zabrinjava je činjenica da je sezona monsuna u ovom delu sveta tek počela, a sledećih dana očekuju se obilne padanine. Procene koje kažu da bi dečaci u pećini mogli da provedu sledeća četiri meseca nisu nimalo preterane. Zasad se radi na tome da se pumpama zaustavi porast nivoa vode u pećini, a spasioci su pokušali da instaliraju telefonske linije kako bi se dečaci čuli sa roditeljima, ali im to nije pošlo za rukom.Iako se ni otprilike ne zna kad će početi akcija spasavanja, ispred pećine neprestano dežuraju lekari, u slučaju da se iznenada odluči da akcija spasavanja počne.

Kako je jedan od stranih spasilaca koji pomažu tajlandskim kolegama Britanac Ben Rejmenants, objasnio za britanski medij, deca i njihov trener su "ušli unutra i pokušali da dodju do kraja tunela u nekoj vrsti inicijacije za lokalne dečake, koja podrazumeva da se potpišu na zidu na kraju tunela i zatim vrate nazad".

Tajlandska mornarica na svom fejsbuku objavila je nekoliko snimaka dečaka sa lakšim povredama stopala i nogu. U najnovijem snimku, jedan od dečaka zahvaljuje svima koji čekaju da oni budu spaseni, dok drugi dečak izgovara "Zdrav sam".CNN prenosi da su dečaci spasiocima rekli da su čuli lajanje pasa i dečju gradu, te se sada traga za potencijalnim procepom kroz koji bi dečaci mogli biti izvučeni.

Koji su najveći problemi s kojima su se dosad morali susresti? Koji problemi ih tek očekuju?

O poteškoćama spasilaca i zaroblejnih dečaka na Tajlandu govorila je za hrvatski portal "Indeks" Aida Barišić, načelnica Komisije za speleologiju Hrvatskog planinarskog saveza, instruktorka speleologije i članica HGSS-a.

"Prvenstveno okruženje vodom jer nisu plivači, mrak - nemogućnost daljeg kretanja, neuhranjenost, dehidracija (iako su koristili vodu iz svog okruženja), psihičke poteškoće - hoće li ih neto spasiti npr, u pećinama protok vremena nije tako izražen kao na površini ako nemate sat ili neki uređaj koji meri vreme... Ali najveći izazov će biti trka s vremenom odnosno kišom i novo podizanje nivoa vode... Ako spasioci procene da će ih transportovati bilo ronjenjem jednog po jednog ili u nosiljci jednog po jednog kroz poplavljene prolaze (kroz koje su prošli pre zarobljavanja) sigurnost svakog dečaka zavisiće od njegove psihičke pripremljenosti u tom trenutku. Povratak ronjenjem bi za sve bio verovatno poguban. U ovom trenutku uspostavljena je komunikacijska veza između dečaka i površine što je vrlo važno za podizanje motivacije i jačanje psihičke snage", navela je ona.