Dodir kiše u njegovom zagrlјaju

Površina jezera je bila mirna, čak i previše. Drveće se lagano pomeralo, nošeno vetrom juga.

On je sedeo kraj mene, mirišljav, crn i prelep. Pričao mi je priče iz svog života. Osvrtao se na sve trenutke i lepe i ružne, dok se dan pretvarao u predvečerje. Oko nas samo šumske životinje, ribice u vodi i neka čuna energija.Čim sam sela u auto sa njim, pomešalo se sve.

Više to nije bio samo drugarski odnos. Ozbiljno je pretio da postane nešto mnogo zabavnije, emotivnije, šarenije.Trebali smo jedno drugom. U nama je vladalo slično razočarenje. Prevareni od strane osoba koje smo voleli, napušteni u trenutku u kome smo verovali i ostavljeni da sve to izguramo sami.

Čudan splet okolnosti doveo je do toga da se i posle više godina, ponovo sretnemo. Nestala je sva ona ljutnja zvog prekinutog trenutka iz prošlosti.

Sedeći kraj njega, moje telo nije moglo biti mirno. Noge su lupkale po kamenju koje se kotrljalo i upadalo u vodu, praveći krugove, koji su se širili i remetili mirnoću vode.

Telo se palilo, od njegove blizine. Samo u sekundi, to više nije bio moj prijatelj već neko koga sam silovito želela.

Dok je pričao počela sam da ga dodrijum. Prsti su kružili po njegovoj ruci. Zbunjivala sam ga. Prekidao je priču, pa iznova je kretao. Dodirnula sam mu vrat. Stresao se. Pogledao me je, poželjno i nezaustavljivo.

Rukom me je uhvatio za bradu i privukao.Nežna koža dotakla je moj obraz, a zatim njegova brada i usne moje usne. Bio je slađi od meda.

Hlapljivo me je ljubio i jače privlačio sebi. Više nisam znala gde se nalazim. Lebdela sam u oblaku njegovog mirisa. Udisala sam ga sve duplje i kao opijum otupeo je moje mišiće, ali izazvao nešto mnogo luđe. Srast je buknula i više nije bilo zaustavljanja.

Pratili smo jedno drugom u tom zanosu iz koga nismo mogli izaći dok ona nije bila zadovoljena. Kad je u daljini sevnula munja, stali smo. Zaustavila nas je, verovatno u pravom momentu. Sve drugo da se desilo, bilo bi previše i ne bi ostavilo začarane osmehe na našim licima.

Ćutke smo napustili mesto koje je bilo naše utočište, a muzika sa radija je pratila naše stanje. Bili smo rakete u silaznoj putanji.

Udarac od zemlju doneo bi do sad neviđenu eksploziju. Ovako je samo ostavljena da čeka, do sledećeg uzletanja, koji se očekuje uskoro.