Ova bolest se, objašnjava dr Mimica Jovanović Nenadić, specijalista pulmologije u Domu zdravlja „Dr Ristić", kasno prepoznaje, pa se samim tim i s lečenjem počinje kasno. Skoro polovina obolelih u početnoj fazi nije ni svesna svog problema.To i nije čudno jer se bolest veoma sporo razvija. S druge strane, među pacijentima je najviše pušača starijih od 40 godina koji smatraju da su hronični kašalj i zamaranje normalne i očekivane posledice pušenja. Nažalost, nisu u pravu jer upravo ova dva simptoma jasno ukazuju na hroničnu opstruktivnu bolest pluća - objašnjava doktorka.

Napada sve organe

Osim pušenja, u faktore rizika za HOBP spadaju pasivno izlaganje duvanskom dimu i udisanje hemikalija i prašine na radnom mestu. Osobe koje spadaju u rizične kategorije, svi koji pate od hroničnog kašlja, otežanog disanja i čestih respiratornih infekcija od kojih se teško oporavljaju trebalo bi da se jave lekaru. Ovi simptomi, naročito ako postoji i sluzav ili „prljav" ispljuvak, vremenom postaju sve jači, pa pacijent u uznapredovaloj fazi bolesti s naporom obavlja obične, svakodnevne poslove. Prvo se javlja osećaj bespomoćnosti, a zatim i depresija. U trenutku kad pacijent postane svestan da iza njegovih tegoba koje mu otežavaju normalan život stoji hronična opstruktivna bolest pluća, on je već nepovratno izgubio polovinu kapaciteta pluća - kaže dr Jovanović Nenadić i dodaje da HOBP, osim što oštećuje pluća, povećava rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti, osteoporoze, anemije i dijabetesa.

Ispitajte funkciju pluća

Da bi se bolest uspešno držala pod kontrolom, važno je da se s lečenjem počne na vreme. Pacijenti se odmah upućuju na spirometriju, metodu kojom se mere količina izdahnutog vazduha i vreme izdaha, a nakon toga lekar propisuje dodatne preglede ili odgovarajuću terapiju. Smernice za lečenje HOBP propisuju da se svim osobama s povišenim rizikom za obolevanje makar jednom godišnje uradi spirometrija. Bolest jeste doživotna, ali se adekvatnim lečenjem simptomi mogu ublažiti. Najvažnije je da pacijent odmah prestane da puši. Za lečenje se koriste dozni aerosoli, poznatiji kao pumpice za udisanje leka, koji tako stiže direktno do pluća i brzo ublažava tegobe. Kod uznapredovale bolesti primenjuje se oksigenoterapija koja podrazumeva da pacijent u kućnim uslovima preko aparata dobija kiseonik bar 16 sati dnevno.

Dobro i za zdrave i za bolesne

Zdravim osobama doktorka preporučuje prestanak pušenja i izbegavanje mesta gde se puši provetravanje prostorija. Isti saveti važe i za pacijente sa HOBP, s tim što oni treba i da uzimaju propisane lekove, redovno rade vežbe disanja i dobiju vakcinu protiv gripa.

Svaka popušena cigareta povećava rizik od kancera

Osim za hroničnu opstruktivnu bolest pluća, pušenje je glavni faktor rizika i za nastanak raka pluća, bolesti kojoj je posvećena centralna tema ovogodišnje kancerološke nedelje, koja se obeležava od 17. do 19. novembra. Prim. dr Davorin Radosavljević iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije kaže da će stručnjaci razgovarati o novim saznanjima o raku pluća i novim lekovima za ovu bolest koji su stavljeni na pozitivnu listu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Zdravstveni radnici konstantno treba da rade na podizanju svesti o prevenciji raka pluća, o važnosti redovnih pregleda i otkrivanja ove bolesti u ranom stadijumu kada su šanse za uspešno izlečenje veće - kaže dr Radosavljević. On ukazuje da se bolest, nažalost, najčešće otkriva u poodmakloj fazi i da se tek 20 odsto obolelih javi lekaru u fazi kada je operacija moguća. Rizik od raka povećava se sa svakom popušenom cigaretom i dužinom pušačkog staža. Cigarete s filterom i manjim procentom katrana donekle smanjuju rizik, ali on je i dalje znatno veći nego kod nepušača. Da bi se rizik bivšeg pušača izjednačio s rizikom nepušača, treba da prođe 15 godina.

Brojke koje opominju

Rak pluća najčešće je i najsmrtonosnije maligno oboljenje. U Srbiji svake godine od raka pluća oboli oko 4.800 ljudi Svake godine u svetu od raka pluća umre više od milion ljudi Svakog minuta u svetu od raka pluća umru dve osobe Rak pluća čini 21,3 odsto svih karcinoma kod muškaraca i 8,1 odsto kod žena 89 odsto obolelih od raka dojke živi duže od pet godina, a od kod obolelih od raka pluća samo 15 odsto Najčešće oboleva populacija između 50 i 70 godina • Češće obolevaju muškarci. Jedan muškarac oboli na 12 njih, dok na 18 žena oboli jedna od njih.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.