Sestre rodile blizance
Vanja Nestorović i Tatjana Nikolić iz Bijeljine su sestre, ali im, što bi narod rekao - nije bilo ni na kraj pameti da će obe na svet doneti - dvojke. Vanja dva dečaka, a Tanja dve devojčice.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Porodično nasleđe, bar dokle su mogle znati unazad po ženskoj liniji, nije ukazivalo na to da će, već u prvim trudnoćama, roditi blizance.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Starija sestra Vanja ima jednoipogodišnje blizance, sinove Sergeja i Davida, dok je mlađa Tatjana majka petogodišnjih devojčica Lare i Sofije. Tatjana opet čeka prinovu, u aprilu, ali ovog puta, kažu lekari, rodiće „samo" jednu bebu.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Mali rođaci se često druže, odlično se razumeju i - nisu ljubomorni jedni na druge. Lara i Sofija, koje idu u bijeljinski vrtić „Čika Jova Zmaj", raduju se svakom susretu sa Sergejem i Davidom. Odmah ih uvode u svoju sobu i pokušavaju da mališanima prenesu ono što su one naučile u vrtiću.
Sergejeva i Davidova majka Vanja je inženjerka poljoprivrede i zaposlena u struci. Na fakultetu u Beogradu upoznala je i svog budućeg supruga Aleksandra, rođenog u Leposaviću, na Kosovu.
- Bliznakinje i blizanci uvek izazivaju pažnju i interesovanje i kod dece i kod odraslih. Nakon što je sestra Tatjana rodila ćerke bliznakinje, niko nije očekivao da ću i ja roditi blizance. Kada sam saznala da nosim dvojke, pozvala sam sestru telefonom, i onako, ushićena, uskliknula: „Blizanci!". Ona me je pitala na kom televizijskom kanalu, jer je mislila da govorim o nekoj emisiji - priča Vanja.
Tatjana je medicinska sestra u bijeljinskom Centru za dijalizu, a uz posao i brigu o deci, uspela je da završi i višu školu za vaspitače.
- Kao dete sebe sam ubeđivala da ću roditi blizance kada se udam. Kada su ćerkice došle u kuću, zavladala je neopisiva radost. Svi su se uključili da nam pomognu - od sestre Vanje do baka i deka. Kad smo ih nosili lekaru ili na vakcinaciju, obično bi se njih troje ili četvoro našlo da nam pomognu - priča Tatjana.
Tatjanin suprug Milan tvrdi da i nije baš lako podizati uporedo dve bebe.
- Dok su ćerke bile male, sećam se, godinu i po nije bilo spavanja. Dođem umoran kasno kući. Minut nakon ponoći nahranimo jednu, uhvati nas san, a druga se probudi. I tako do zore - seća se Milan. Ipak, kažu da nesanica i umor nestaju zato što su osmesi njihove zdrave i srećne dece - od svega jači.
22° 10°
