Lazar Dakić, posljednji kačar u Semberiji: Drvena burad i kace opet su u modi
Lazar Dakić (66) iz Srednje Čađavice kod Bijeljine jedini je kačar, odnosno pintar, u Semberiji. I ovaj zanat praktično je pred izdisajem. Ove godine, kada je šljiva u podmajevičkom kraju i na Majevici dobro rodila, mnogi bi da dođu do dobrog i kvalitetnog bureta ili do kvalitetne drvene kace.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Lazar, stopostotni invalid, kaže da se ovim zanatom bavi od svoje šesnaeste godine te da je kroz njegove ruke prošlo na stotine i hiljade buradi i drvenih kaca koje je prepravljao, dorađivao ili iznova izrađivao.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
- Nije ovo nimalo lagan posao. Radi se u prašini, pri visokim i izuzetno niskim temperaturama. Treba drvo precizno izrezati, pripremiti metalne obruče, brusiti staru hrastovinu. Učio sam svojevremeno od ujaka Jove Stajina i od rođaka Tome Milovanovića. Znam da je nekad bio dobar kačar u Tobutu. Sada popravljam burad i kace za mnoge domaćine, kako ovdje u Semberiji tako i u podmajevičkom kraju - objašnjava Dakić.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Svoje usluge Lazar naplaćuje od pedesetak do 250 KM, ovisno o zapremini bureta ili kace.
- Koristim hrast, jasen, dudovo drvo, bagrem, sve ono što mi dođe do ruke. U mojoj buradi rakija dobiva izvanrednu boju i liči na liker. Ljudi se plaše da će bure „popiti" rakiju, ali to je bezrazložan strah. Može ispariti litar do dva. Međutim, kvalitet je neupitan - kaže Dakić, ističući da se ljudi sve više vraćaju drvenoj buradi i kacama, napuštajući plastične posude koje su svojevremeno preplavile tržište.
Nema nasljednika
Dakić ističe da niko više ne želi ni čuti za kačarski zanat.
- Sin se bavi građevinom, unuk je student. Nudio sam da nekoga naučim ovaj zanat, ali nema zainteresiranih. Nema više ko da me naslijedi - kaže on.
22° 10°
